Logo Gradske biblioteke

Очување културног наслеђа је одговорност свих

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ је у петак 24. новембра 2017. године у Библиотеци Архива у Чачку организовала још једну трибину из серијала Трибине о прошлости под називом „Културно наслеђе и идентитет“. Дискутанти су били Дејан Ристић, историчар, истакнути стручњак у области заштите културног наслеђа и др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке у Чачку и председник Библиотекарског друштва Србије.

Трибина је почела приказивањем документарног филма ,,Сећања из пепелаˮ који је настао на основу књиге  Дејана Ристића „Кућа несагоривих речи“, која је посвећена бурној историји и страдању српске националне библиотеке. Филм је био подстицај да се размишља о теми идентитета у глобалистичком систему и бави културом сећања и колективног памћења у контексту историјата Народне библиотеке Србије до страдања 6. априла 1941. године.

Др Богдан Трифуновић, уводничар и дискутант напоменуо је да је ово једна од најважнијих тема у модерној друштвеној историји, јер се чини да живимо у култури заборава и култури немара са чим се сложио и Дејан Ристић, један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем који је обављао дужности управника Народне библиотеке Србије (2012-2013), државног секретара за културу (2013-2015) и бројне друге у Влади Републике Србије. Ристић је рекао да највећи део грађана Србије и припадника политичких елита културно наслеђе не препознаје као суштинско питање очувања идентитета, као ни изузетан развојни ресурс у многим аспектима: културном, просветном, научном, уметничком, демократском, привредном, туристичком… То изузетно богатство културне баштине (археолошки локалитети, просторне културно-историјске целине, богомоље, утврђења, јавни споменици, бојишта, војни меморијали и места страдања, архиви, библиотеке, музеји, галерије и др.) чине Србију препознатљивом у европским и светским оквирима.

Говорећи о културном наслеђу као непресушном ресурсу који је последица стваралачког чина, Дејан Ристић је додао да је сваки појединац, иако тога није свестан, чувар културног наслеђа и да има одговорност за његово очување.

Трибина која је покушала да одговори на питања или бар наведе на размишљање на који начин културно наслеђе у садашњем времену обликује идентитет, колико га познајемо и колико одговорно управљамо њиме, потрајала је дуже од два сата. Публика је показала велико интересовање за ову тему, али и за сам однос државе према култури.

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар