Logo Gradske biblioteke

Михајло Пупин – живот и дело

Mihajlo-PupinГрадска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у  сарадњи са Факултетом техничких наука и Високом школом  техничких струковних студија, организује  у среду, 9. новембра  2016. године у 13 часова  за  студенте, младе таленте и ученике  предавање о Михајлу Пупину (1854-1935). Омаж великом научнику биће одржан у Амфитеатру Високе школе.

Истог дана у 18 часова у Великој сали Скупштине града Чачка, предавач Александра Нинковић -Ташић, председник Образовно-истраживачког института „Михајло Пупин“ у Београду и мултимедијални амбасадор Унеско клуба Сорбона, говориће о Пупину просветним радницима, ученицима и заинтересованим грађанима.

МИХАЈЛО ПУПИН (1854-1935)

 научник, хуманиста, патриота, политичар, борац за истину, правду, напредак човечанства, писац, рођен је 9. октобра 1854. године у банатском  Идвору. Детињство је провео чувајући стоку и радећи сеоске послове, о чему ће писати у  аутобиографској књизи „Од пашњака до научењака“ која је у Америци 1924. године награђена Пулицеровом наградом. Захваљујући мајци Олимпијади, која је била неписмена али је сина упутила на књигу и школу, Михајло 1869. године уписује гимназију у Панчеву, а потом одлази у Праг на даље студије. Због тешке материјалне ситуације и смрти оца Константина младић  1874.  напушта студије и купује карту у једном правцу на релацији Хамбург – Њујорк. У Америци је гладовао, радио разне физичке послове, учио енглески, грчки и латински како би уписао студије експерименталне физике на Колумбија универзитету, на  коме ће 1889. године постати професор и предавати студентима пуних 40 година.

            Светску науку Пупин је задужио са 34 патента који су нашли примену у индустрији и убрзали развој многих дисциплина: телеграфију, телефонију, електротехнику и радиологију.  Електрично струјно коло познато  у науци као „Пупинови калеми“ омогућило је телефонску комуникацију на великим раздаљинама, а проналасци у домену секундарне ренгентске радиције унапредили су радиологију.

            Михајло Пупин био је председник Њујоршке академије наука, члан Француске и Српске академије наука, председник Америчког друштва за унапређење науке, оснивач НАЦЕ (даанас НАСЕ) и многих других институција. Овенчан славом и хвалом, титулама доктора наука 18 универзитета, одликован највишим америчким признањима за науку, али и Орденом Светог Саве Првог реда који му 1932. године додељује Краљевина Југославија за помоћ отаџбини у Првом светком рату. Био је почасни конзул Србије у САД, председник Српског народног савеза у Америци, учесник преговора наше владе о миру и границама са Аустријом и Италијом  1919. у Паризу. Проналазач пред којим су се клањали Американци, велики поборник српства, донатор многих установа у Америци и Србији,  Народног музеја у  Београду, умро је 12. марта 1935. године у Њујорку.

            Поводом обележавања 160-годишњице од рођења великог научника у  Србији су организоване бројне изложбе и предавања. Значајан допринос осветљавању научне, историјске и патриотске улоге Михајла Идворског Пупина дала је управо Александра Нинковић-Ташић.

 

Ознаке: ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар