Logo Gradske biblioteke

Изложба својеручних записа Миливоја Филиповића

Отварањем изложбе својеручних записа – краснописних маргиналија из Легата Филиповића под називом „Одјек прошлости : Записи Миливоја Филиповића“ аутора мр Маријане Матовић и Мирка Дрманца, Библиотека је у петак, 8. септембра 2017. године обележила Међународни дан писмености.

Легат Миливоја и Божидарке Филиповић који је смештен у Научно одељење Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ броји око 4.000 изванредно очуваних књига и часописа који су завештани 1948. године тадашњој Градској књижници и читаоници у Чачку. Највишу вредност ове збирке-легата, која је 2013. године проглашена културним добром од великог значаја, чини то што је ово једна од најочуванијих збирки књига и периодике објављених од средине 19. века на српском језику. Ипак, оно што је чини посебном јесу својеручни записи  на маргинама Миливоја Филиповића.

Миливоје Филиповић (Равна Гора, 1871 – Чачак, 24. јун 1941) био је чувени учитељ, школски надзорник, ерудита, библиофил, човек широких интересовања. Читавог радног века пасионирано је читао. Заједно са супругом Божидарком систематски је за заједничку библиотеку прикупљао књиге које су у часовима одмора биле извор задовољства, веза са светом или утеха у самоћи.

На маргинама где је Филиповић краснописом бележио, сачуване су примедбе и коментари: о местима куповине и читања књига, мало познате занимљивости из живота знаменитих личности, стварни догађаји и ликови који су инспирисали настанак неког књижевног дела и још много тога. Посетиоци изложбе могу да сазнају да је роман „Сеоска учитељица“ настао према истинитом догађају с краја 19. века, као и да је јунак романа „Робинзон Крусо“ заиста постојао и да се звао Александар Селкирк.

Филиповић нам такође оставља мишљење о Достојевском и његовом роману „Злочин и казна“. Злочин и казна поставља једно од најосновнијих питања моралности: о праву човека да одлучује о судбини других људи на основу свог убеђења да су они потребни или штетни за човечанство. Осим што показује истанчан читалачки укус, Филиповић на маргинама оставља сведочанство о духу једног доба, па је овај легат  од изузетног значаја за све који се баве историјом књижевности, историјом културе, етнологијом или дијалектологијом, рекао је приликом отварања изложбе директор Библиотеке, др Богдан Трифуновић.  Публика је од аутора изложбе, библиотекара Научног одељења, мр Маријане Матовић и Мирка Дрманца чула неке детаље из биографије легатора, али и шта ову поставку чини.

Изложба „Одјек прошлости : Записи Миливоја Филиповића“ обухвата око тридесет књига и фотографија што је само један мали део богатог фонда легата Филиповића. Осим најупечатљивијих маргиналија Миливоја Филиповића, изложен је и његов рукописни Каталог књига, неколико репрезентативних издања издатих пре 1867. године (најстаријих публикација из Легата) међу којима је посебно место добила она најстарија „Голубица“, св. 5 (1843 -1844).

Прошле године, поводом 145 година од рођења и 75 година од смрти Миливоја Филиповића, Библиотека је објавила књигу „Каталог легата Миливоја и Божидарке Филиповић“, капитално издање које је финансирало Министарство културе и информисања РС. Суграђани који су присуствовали отварању имали су прилику и да добију ово вредно издање на поклон.

Изложбу „Одјек прошлости: Записи Миливоја Филиповића“ можете погледати до 10. октобра 2017. године у Позајмном одељењу за одрасле читаоце Градске библиотеке у Чачку.

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар