Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ кроз бројне програме и активности годинама показује бригу о младим талентованим ствараоцима који су наше горе лист, прати њихов рад и промовише их на почетку каријере, пре него што постану познати широј јавности и популарни. Наступити у родном граду, или пред пријатељима из детињства, школским друговима и родбином, велика је жеља свих, али и велика одговорност и изазов.
Прилика да Чачанима представи ново име на српском филмском небу указала се Библиотеци већ 4. и 5. августа, када ће у граду своје ране младости гостовати Ђурђија Радивојевић (1986) и први пут представити свој рад. Млада редитељка одржаће неколико радионица за полазнике летње радионице и средњошколце на тему филмске уметности, а 4. августа у 20 часова на платоу испред Дечијег одељења и своја досадашња филмска остварења на платну.
Ђурђија Радивојевић је рођена Београђанка, али је детињство провела у Чачку, ту завршила основну школу и заувек понела Мораву у сећањима, унука је познатог гимназијског професора математике и спортског радника Љубомира Радивојевића Шаје. Дипломирала је најпре 2008. године глуму на Академији уметности у Београду у класи професора Предрага Ејдуса. Потом је следеће године уписала филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности у Београду где је дипломирала у априлу 2015. године са филмом Кад би овце биле розе. До сада је режирала више кратких играних и документарних филмова: Невина и Го(л) (2009), Дан заљубљених и Мајмунијада (2010), Потера, Удах, Фаца, Последња мрва сна (2011), Преживети четврти (2012). Осим филмова Ђурђија Радивојевић радила је музичке и наменске спотове и рекламе.
Учествовала је на више домаћих и мађународних филмских фестивала, а 2011. у Врњачкој Бањи на 35. Фестивалу филмског сценарија добила је награду Млади лавови за најбољи филм у категорији студентског филма (филм Последња мрва сна). За филм Фаца добила је специјално признање жирија, а за кратки документарни филм Таксистички награду публике.
Редитељско крштење Ђурђија Радивојевић имала је 29. априла ове године у Дому омладине у Београду дипломским филмом Кад би овце биле розе у коме се бави актуелним проблемима беле куге и одрастања у Србији кроз призму дечије невиности и доживљавања света. Филм је већ приказан на неколико домаћих и страних фестивала, побрао је већ бројне награде, а последњи наступ је 1. августа на платоу Дворца краља Николе Петровића у Бару.
У филму који траје 29 минута играју: дечак Василије Првуловић, Предраг Ејдус, Јелена Врцибрадић, Вељко Смиљанић, Катарина Ковачевић, Милош Арсић и Зинаида Дедакин.