Да поезија најбоље повезују пределе и људе показале су у среду, 10. маја 2017. године,  две библиотеке које носе имена песника Владислава Петковића Диса у Чачку и Вељка Петровића из Бачке Паланке. Гостовањем манифестације 54. Дисово пролеће у Бачкој Паланци свечано је отворена  „Вељкова башта“.

Више је разлога што је библиотека „Вељко Петровић“ желела да са Дисом и манифестацијом „Дисово пролеће“ поклоницима лепе речи и културе  преда на коришћење предиван травнати парк са стаблима платана и липа, подијумом за извођаче, настрешницама за  публику, клупама… Дис  је само четири године био старији од Вељка, чије песничко одличје је Вељко Петровић добио 1967. и исте године придружио се свом сабрату по перу. Вељко Петровић је говорио на отварању споменика Надежди Петровић 1955. године у Чачку.

У Бачкој Паланци пола века постоји Књижевни клуб „Дис“, а Чачанин Синиша Пауновић оставио је рукопис о Вељку који су представници Градске библиотеке предали Библиотеци у Паланци. Двојици песника ове године  је и годишњица – Дису век, а Вељку пола века од смрти. Довољно да се сусретну први пут библиотеке које носе њихова имена.

Свечаном отварању „Вељкове баште“, које је било у знаку два песника и установе, присуствовали су представници покрајинске и општинске власти које су уложиле значајна средства за опремање овог културног царства у склопу бачкопаланачке библиотеке. О порукама и значају песничког дела Владислава Петковића Диса и Вељка Петровића, култури која успоставља мостове и урезује се у памћење народа, говорили су директори библиотеке домаћина Ковиљка Добрић и гост др Богдан Трифуновић.Својим песмама публици се представила Злата Коцић, овогодишњи лауреат Дисове награде, а о једној од најстаријих културних манифестација у Србији, која је изашла из републичких граница и издавачкој делатности којом је манифестација „Дисово пролеће“ обогатила српску књижевност, говорила је Даница Оташевић.

Свечаност су увеличали  ученици музичке школе „Стеван Христић“, својим стиховима председник КК „Дис“ Ненад Живков, песник Горан Јовичић је своје песме отпевао уз гитару и пратњу Теодоре Бањац, а водитељ Ранко Босанчић казивао је Дисову песму „На Куманову“.