Зборник радова са прошлогодишњег научног скупа „Прилози за поетику Бранислава Петровића” изашао је из штампе у четвртак, 23. маја и истог дана је промовисан у Малој сали Библиотеке, у оквиру програма 56. Дисовог пролећа.
У представљању новог читања поезије Бранислава Бране Петровића, учествовали су др Драган Хамовић, др Владимир Димитријевић, Тања Вуковић и др Богдан Трифуновић. Издавачи Зборника, који су рецензирали др Саша Радојчић, др Бојан Јовић и др Предраг Петровић, а дизајн урадио Зоран Јуреш, су Институт за књижевност и уметност Београд и Градска библиотека Чачак.
Програм под називом „Брана и његови будући људи” отворио је директор Градске библиотеке др Богдан Трифуновић изразивши задовољство дугогодишњом сарадњом са Институтом за књижевност и уметност са којим Библиотека сарађује од 2002. године у организацији научних скупова и објављивању зборника радова. „Након веома запажених издања о Владиславу Петковићу Дису, Даници Марковић, Александру Ристовићу и Бранку В. Радичевићу, 10. маја прошле године одржан је научни скуп о поезији Бранислава Петровића, а резултат тог скупа је пред нама.”
Увод у разговор о поетичком кругу тема овог великог завичајног и српског песника био је одломак из „Прилога за биографију Бране Петровића” Оливере Недељковић које је прочитала Тања Вуковић. Ово је један од тринаест радова еминентних критичара средње генерације, али и оних млађих – умних и сензибилних читалаца, тј. Браниних будућих људи. Нова читања и тумачења његовог дела дали су: Јован Делић, Драган Хамовић, Ђорђе Деспић, Соња Миловановић, Јана Алексић, Зорана Опачић, Недељка Бјелановић, Никола Маринковић, Немања Каровић, Владимир Димитријевић, Милица Лазовић, Миломир Гавриловић и Оливера Недељковић. Превод резимеа на енглески језик урадила је Бојана Аћимовић, а именски регистар Тања Вуковић и Тијана Бежанић.
О Зборнику радова и о поезији Бране Петровића говорио је уредник издања, др Драган Хамовић. „Радујем се да је ново издање које је плод дугорочне и утемељене сарадње Института за књижевност и уметност из Београда и Градске библиотеке из Чачка вечерас пред нама. Чачак је у 20. веку један од најпознатијих књижевних топоса у Србији. Брана Петровић и остали чачански аутори дали су непресушну живост у језику и интерпретацији света и без обзира што време тече, њихово дело ће остати живо и даље. У суши духовној и људској, аутентичност Бране Петровића чини част средини из које долази.” Говорећи о књижевном портрету Бране Петровића, Хамовић је рекао да је он пример стваралачке изузетности и једна од најособенијих појава друге половине 20. века. „Био је старачки мудар и детиње раздраган аутор, уз то србијански барбарогеније – древан и модеран у исто време.”
О поезији Бране Петровића говорио је и др Владимир Димитријевић, проф. чачанске Гимназије. Он се сетио својих првих искустава читања Бранине поезије још из основне школе, додавши да га она увек изнова освоји језичком силином која је у стању да „космос окрене наглавачке и да све функционише на нов начин”. Он се осврнуо на однос Бране Петровића према историји, смрти и на афористичност његове поезије. „Брана је жестоко изазвао смрт на мегдан преко језика и кроз поезију. Он иронично указује на све стереотипе националне историје и руга им се, али их се не одриче”, казао је Димитријевић.
На крају вечери најављена је јесења промоција књиге „Не убити птицу дрозда” у којој су сабрани прозни записи Бранислава Петровића, објављивани у новинама и часописима у периоду од скоро пола века. Овим програмом Библиотека ће обележити јубилеј – 20 година од када је овај завичајни песник, критичар, публициста, аутор књига за децу, добио Дисову награду.