Са својим новим романом Змај и ждрал, Александар Тешић, писац познатог серијала српске епске фантастике Косингас, поново нас води у свет средњовековне Србије. Инспирисан српском митологијом и нашим народним предањем, аутор нам приповеда о рођењу и детињству храброг витеза Милоша Обилића, о последњој деценији владавине Душана Силног, дворским интригама и сплеткама, као и о вечитој борби добра и зла. Будући да је аутор темељно истражио резличита дворска и политичка дешавања за време владавине цара Душана, може се рећи да овај роман много више него претходни има елементе историјског романа.

Увод у централну причу почиње далеке 1187. године када су, према предању, тројица ветезова Стефана Немање, чувари Копља светог Георгија, у бици на Црном камену одбранили највећу светињу коу су Немањићи поседовали. Управо из тог херојског чина је изникао један од витешких редова средњовековне Србије. Након ове приче наратор нас води у 1345. годину приповедајући нам о необичној љубави између Змаја од Јастрепца и чобанице Јање и митском рођењу њиховог сина Милоша. Упоредо са овом, тече и прича о Душану Силном чије је царство, наоко несавладиво и снажно, изложено бројним опасностима. Са севера вребају Угари, са запада Босански бан, на југу ври од сплетки и завера у Цариграду, а Османлије представљају све већу опасност. Душана море слутње о сплеткама на сопственом двору и у сопственој породици. Притиснут између католичке цркве, која у њему и православљу види озбиљну претњу и Османлија, Цар се налази пред нерешивом ситуацијом. Усред свих тих историјских дешавања, Душан Силни наилази на остављеног дечака у шуми који је  преживео упад угарске војске и одводи га са собом на двор да га одгаја као свога сина. Испоставиће се да је то дете заправо Змајевити, будући велики јунак Милош Обилић који ће током свог живота морати да се бори против бројних непријатеља, како људских тако и демонских. Тако је испричана прича у којој на истом месту, на царском двору, у датом тренутку поред највећег српског средњовековног владара борави и највећи српски јунак. И у овом роману појављиваће се неки исти ликови као у Косингасу(Лазар, Гаврило, Змај од Јастрепца, Драгушла-Мокош, псоглави, виле…).

О овом роману и његовом наставку сам аутор каже „Моја првобитна намера је била да напишем само један роман и то о Милошу Обилићу, али цар Душан се наметнуо својим ликом и делом као главни јунак. Његов живот ме толико фасцинирао да је на крају било неизбежно да се пише други део, о Милошу и његовом животу о коме се скоро ништа са сигурношћу не зна. Постоје неки мањи или више познати извори о томе, као и народна традиција наравно. Оно што ме одувек највише интригирало о Милошу била је Кнежева вечера и наравно, како је Милош убио Мурата. Сва досадашња објашњења нису могла да удовоље мојој радозналости, превише су контрадикторна или нереална. А онда сам дошао до једног мање познатог извора који ми је коначно отворио очи. Наравно, о томе ће бити речи у другом делу Змаја и Ждрала и не могу сада то да откривам, али по мени то је једино могуће објашњење.

Док се читаоци у овом роману поред већ познатих упознају и са неким новим историјским чињеницама и ликовима, ми који смо прочитали први део приче о Обилићу и цару Душану са нестрпљењем ишчекујемо њен наставак у коме ћемо сазнати можда и праву истину о Муратовом убиству.

                                                                                Биљана Раичић