Богдан Трифуновић, Живот под окупацијом, Јел-Мил : Бајић, 2010.
Трупе XX бригаде аустро-угарске армије под командом генерала Сорсића заузеле су Чачак 1. новембра 1915. године. Чином предаје града који је извршио тадашњи председник општине Јован Михајловић званично је започео трогодишњи период репресивног окупационог режима над Чачанима који су обележила погубљења, глад, интернације, реквизиције и конфискације.
Мада је период Првог светског рата у домаћој историографији релативно добро обрађен, обзиром да је и Србија била једна од главних учесница рата, тај период је приказан изразито једнострано. Ратна дешавања су се највећим делом посматрала кроз призму монументалне војно-политичке историје тако да су се интересовања домаћих аутора углавном кретала упоредо са кретањем јединица на фронту. Пошто су у времену окупације сви носиоци државног суверенитета били ван матице, пажња историчара је такође била окренута изван граница. У српској историографији се тако створио својеврстан вакум у пољу познавања друштвене и посебно локалне историје. Монографија „Живот под окупацијом” аутора Богдана Трифуновића актуелизује ратне прилике на простору чачанске општине у виду у којем су суштински обележиле српско друштво у првој половини прошлог века.
Ово дело, поред несумњивог значаја у пољу проучавања прошлости Чачка, представља на одређен начин и критику дуго присутне концепције писања „велике” историје која је на научном, као и на културном нивоу показала све своје лоше стране, првенствено у виду стварања некритичке митоманије и потпуне политичке инструментализације историјске науке.
Мирко Дрманац