zena_bez_horoskopaЖена без хороскопа (Београд, Лагуна, 2014) је роман о генерацији која је била у напону снаге деведесетих година двадесетог века, а којима се управо тада догодио живот. Ова потресна савремена драма дефинитивно потврђује да Ана Радмиловић добро зна испричати причу. Полако, зналачки уводи читаоца у радњу без радње и прича о две породице које везује несрећна околност да су им деца, два младића са београдског асфалта, у истој затворској ћелији.

Лапидаран стил, отровна и интелигентна Анина иронија и хумор са препознатљивом емпатијом, слика атмосферу и причу о полусвету, о људима са улице и са маргина друштва, о људима којима срећа увек измиче. То су људи који сањају другачији живот, људи који тешком драматиком живота исписују роман и покушавају да не забораве себе и оно што им највише недостаје – љубав.

Једна од главних јунакиња је Марина, жена која се препушта судбини без снаге да се бори, али све разуме и за свакога има оправдање и разумевање. У њеним очима нико није крив. Удата је за једног од два брата Бјеловук који се годинама нису виђали, а сами не знају шта је узрок њиховог физичког и духовног отуђења. Породични проблеми су их поново спојили. Иако неколико пакује пакет и полази у посету, Марина стално пропушта да посети свог сина у затвору. Као и сви јунаци ове приче, и она покушава да побегне из мреже безизлаза која се око ње плете као усуд. Истовремено, покушава да се избави из окова свог уздрманог брака и да се ослободи кривице за синовљев преступ.

Роман се чита брзо и лако, емотивно обухвата читаоца и увлачи га у живот оних људи из неких чудних средина, јунаци постају блиски читаоцу па читалац са њима   пати и тугује.

Пажљиво одабран мото књиге заинтероваће будућег читаоца: „Да, би то дуго доба чекања и суше кад смрт нас је вребала на крају сваке странице…“ (Сен Џон Перс, Morekazi).

Из поглавља Марина, кућа, субота ноћ, ево једног цитата који почиње реченицом: „И би вече. Смешна жена Марина лежи у великом брачном кревету…“.

„…А на јави, она је преспавала вест о афери; није видела слику будућег љубавника, негде пред крај дневника (Марина није уопште пратила вести); није сазнала да је човек за којег је знала да ће с њим преварити мужа један корумирани инспектор. Марина увек све важне ствари преспава…[…]

Важно је ово: Маринин будући љубавник, јавили су на вестима док је она спавала и у сну певала песму своје младости, до грла се увалио у неке послове који су срамота за његову професију. Чак се и министар полиције пренеразио и изјавио како од сада започиње много оштрија борба против сличних мангупа из њихових редова. У ствари, није рекао то. Рекао је да ће очистити као метлом сав тај шљам због којег грађани Србије губе поверење у полицију.

Све је преспавала, сањајући како у новим ципелама одлази у посету Александру, како тамо среће свог будућег љубавника, у улози стражара, који је у њеном сну изгледао као капо. Имао је шапку на глави. И бркове, које није имао када га је видела тог јутра. Он је хвата за лакат и мирним гласом, челичног погледа, објашњава јој да је Александар мртав. И да је сам крив. Каже: “Сви смо се трудили да му помогнемо“. А онда она лута ходницима затвора, који уоппште не изгледа као у њеном сну. Тражи Вука. Вука нема. Само тај сиви лавиринт…“

Ана Радмиловић (Београд, 1974) је одрасла на Врачару и Цавтату. Ћерка је глумца Зорана Радмиловића и Дине Рутић. „Када носите терет познатог презимена, људи мисле да знају нешто о вама. И Анин живот свједочи да је то и част, али и бреме с којим се треба знати носити“., забележено је у интервјуу Стојане Валан. Ана се школовала у Дванаестој београдској гимназији и у Новом Саду где је дипломирала глуму у класи професора Радослава Миленковића, али се није посветила глуми, већ писању и новинарству. Већ низ година запажени је извештач о догађајима са Косова (преко две хиљаде текстова и путописа). Објавила је књиге Залажем се за лаж (2009), медитативну и мемоарску прозу Кад је свет имао бркове (2011) и псеудодокументарни роман Тезге, пумпе, у брдима манастира (2012).

Неспорно, и роман Жена без хороскопа потврђује Ану Радмиловић као изузетно даровитог романописца.

                                                Милица БАКОВИЋ