Борис Миљковић, Успаванка за лалу, Геопоетика
Борис Миљковић (1956) широј публици познат је као аутор збирки приповедака „Чај на Замалеку“ (2002), за коју је добио награду „Исидора Секулић“, и друге збирке приповедака „Фабрика хартије“, објављене 2003. године. „Успаванка за Лалу“ је његов први роман објављен 2004. године. 2006. године Борис Миљковић враћа се на књижевну сцену романом „Пољупци, успомене, разговори“.
Роман „Успаванка за Лалу“ прати судбину младе Београђанке која после болног раскида дугогодишње везе креће на пут у Лондон код најбоље пријатељице, како би на једномесечном одмору успела да се прибере и преиспита своју прошлост и одлуке које је доносила. За младу и образовану девојку Лондон не представља никакву непознаницу, језичка баријера не постоји, Лала се савршено уклапа у новонасталу ситуацију излазећи са новим пријатељима и удишући атмосферу ноћног живота Лондона лакше од београдског ваздуха. Опуштена, далеко од болних успомена, Лала ступа у бројне врсте контаката са припадницима различитих вера и нација, искључиво без обавеза, све у циљу емотивног пражњења. Опсесија човеком кога је случајно упознала на железничкој станици преокренуће ток романа у сасвим супротном смеру од очекиваног и донети читаоцима шокантан развој ситуације.
Нит романа представља потрага за границама сопственог егзибиционизма и психофизичке издржљивости. Експерименти које Лала спроводи над сопственим карактером изненадиће све који су очекивали стереотипан развој ситуације. У бити, књига нам доноси једно чудесно путовање кроз најнеистраженије делове људске свести, игру младалачке снаге и експлозију бола који неизоставно води у вртлог душевних немира ако се не испољи на прави начин и у пуној снази. Вулкан који Лала отвара након пет година скривања помаже јој да се у Београд врати као здрава особа, без великих емотивних ожиљака. Да ли су њени поступци, баш зато што нису уобичајени, са моралног становишта и исправни, просудиће сваки од читалаца на свој начин.
Душица Косић