Logo Gradske biblioteke

Књига недеље – Три живота

Tri-zivotaПортугалски писац Жоао Тордо (1975) добитник је престижне награде Жозе Сарамаго за 2009. годину за роман Три живота.

Необичан и надасве интригантан роман прати субину тајновитог човека по имену Милхаус Паскал и његову мрачну и нечасну прошлост. Писан је у првом лицу а наратор је млад и неискусан човек који добија посао код Милхаус Паскала као његов лични секретар. Имање Доба у области Алентеж на северу Португалије сведок је долазака разноразних политичких бегунаца из различитих земаља који траже од власника Милхаус Паскала помоћ и уточиште. Наратору је у први мах нејасно како им његов послодавац из своје ординације може помоћи, као и то чиме се он уопште бави. Како време одмиче овај млад човек биће дубоко и трагично уплетен у мрежу завере, убистава, магије и хипнозе, што ће његов живот из корена променити и оставити неизбрисиве ожиљке током наредних деценија.

Узбудљиво и интелигентно приповедање о догађајима с почетка двадесетог века, везано је за политичке потресе у Европи пред Други светски рат, контрашпијунажу и шпијунажу за Совјете, нацисте и Енглезе, и незаустављиво нас води, вештим стилом наратора, кроз буран живот главног јунака. Прича нам открива његов изненадни бег у Сједињене државе, личне трагедије и дуго жељени повратак у Португалију. Детаљно упознајемо унутрашњи свет Милхаус Паскала, мрачну и нечасну прошлост које се стиди, као и покушаје да за себе, своје рођаке и сараднике нађе опроштај, мир и искупљење.

Истините, невероватне и мало познате приче о хипнози као оруђу за изнуђивање информација, шпијунским пословима, хипнотерапији у сврху заборава и тражења мира, воде нас од Лисабона до Берлина, Лондона и Њујорка, на крају до Португалије у област Алентеж на имање Доба .Овај колоплет зла и увлачи младог наратора у догађаје од којих се неће опоравити наредне две деценије. Изгубивши душевни мир и породицу, праћен сталним осећањем кривице и гриже савести , наратор одлучује да напише изванредну приповест о животу особе, коју је полиција истовремено и тражила и од ње зазирала, не би ли повратио изгубљени спокој и затражио опроштај од оних које је својим упливом у туђу причу и сопственом слабошћу највише повредио.

                                                                            Душица Брковић

 

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар