Teslina-posiljkaНајновији роман Вање Булића “Теслина пошиљка” четврти је у серијалу о новинару Новаку Ивановићу, који попут детектива, помажући инспектору Перићу, решава случај и открива неке тајне из прошлости. Након детективско-авантуристичких романа “Симеонов печат”, “Досије Богородица” и “Јованово завештање” који су постигли запажен успех код читалачке публике , српски Ден Браун свог јунака Ивановића, новинара “Дуге”, шаље на нови задатак. Прича почиње тако што Новак на рушевинама некадашње Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, која је уништена током бомбардовања 6. априла 1941. године, проналази тело немачког новинара Рихарда Генца. Почетак потере за убицом отвара многа питања… Зашто је леш пронађен у положају који асоцира на кукасти крст и какве то има везе са тајним друштвима Врил и Тула које су подржавали нацисти? Због чега се за рушевине Народне библиотеке занимају многе светске обавештајне службе и где је завршило библиотечко благо које је можда садржало и Теслине проналаске? Све ово Новака Ивановића уводи у лавиринт лажи, обмана, интрига, историјских неправди и међународних завера.

Како се у причи о разрушеној библиотеци нашао и наш великан Никола Тесла и где се налази “Теслина пошиљка” питање је на које новинар Новак Ивановић покушава да да одговор. Наиме, између два светска рата Тесла је говорио, а постоји и писани траг о томе да је пројектовао оружје које би помогло да се његова отаџбина одбрани у случају напада. Да ли се тај проналазак налазио у Народној библиотеци, како је тамо доспео и да ли је измештен у манастир Благовештење код Чачка? Фикција у роману има улогу да читаоца забави, али и да подстакне на размишљање о великом научнику макар у години јубилеја која је пред нама ( 160 година од Теслиног рођења).

Вања Булић је изузетно талентован да створи узбудљиву причу, а рецепт за успех је пресликао из претходних романа. Аутор је узео историјски догађај као полазиште и зачинио га елементима мистерије и крими приче. Тако догађаји из српске историје добијају потпуно другачију визуру и подстичу читаоце да темељније промисле о чињеницама за које се сматра да су званичне.