Тајна историја 20. века : мемоари шпијуна у периоду од 1945. до 1989.

 Tajna-istorija-20Дуго су историчари гајили неповерење или чак игнорисали улогу „обавештајаца“ или „шпијуна“ у модерној историји, мада су неки од њих одиграли кључну улогу у значајним историјским догађајима, док су за богату романескну, журналистичку и филмску продукцију представљали златан рудник. Један од разлога за овакав став свакако је недовољна проверљивост тајних акција обавештајних служби, јер су њихове архиве често, током дугих периода, биле недоступне или помно прочишћене. Будући да је историја ушла у ред научних дисциплина управо на основу коришћења писане грађе, озбиљни историчари су се радије дистанцирали од оваквих извора.

            Ипак, и ту долази до извесних помака – у англосаксонским земљама, посебно у САД, истраживачи имају приступ свим врстама архива до 1980; руске архиве су одшкринуте, те руски истраживачи објављују важне радове о периоду пре 1945. године; у Великој Британији MI5 и MI6 своје архиве до 1950. године отварају одабраним истраживачима из академског естаблишмента…

            Какав је статус усмених сведочанстава битних за ову материју? Историчари су након дужег времена ипак признали одређени значај усмених извора, мада каткад недовољно поузданих. Бивши шпијун, који о некој операцији прича после десет, двадесет или више година, деформише чињенице, меша датуме или споредне учеснике, понекад измишља, те се сведоку не може веровати на реч без озбиљних испитивања и поткрепе фактима. Но, усмени извор је незаменљив за разумевање амбијента и функционисања службе изван теоријске поставке организације, расплета операција, удела одређене личности у неком успеху или промашају – свега што „папирни“ архиви никада неће пружити…

            Тајна историја 20. века у форми директних сведочења, базираних на мемоарима или интервјуима „бивших“ обавештајаца, илуструје веома важну улогу обавештајног рада у историји, те баца нову светлост на повест која се не може наћи ни у једном уџбенику на свету. Она представља јединствену антологију сведочанстава великих обавештајаца који су утицали на обликовање данашњице – Американаца, Британаца, Руса, Источноевропљана, једног Пакистанца, Ирачанина, Израелца итд. Водећи нас кроз историју од рушевина Другог светског рата, преко хладноратовске поделе света на Западни и Источни блок, све до актуелних терористичких претњи, прекаљени шпијуни, али и личности много мање познате јавности, у овој књизи откривају најзначајније епизоде у својој каријери – Маркус Волф из Источне Немачке, који је успео да убаци свог човека у службу западнонемачког канцелара Вилија Бранта или Ким Филби, двоструки агент британске и совјетске обавештајне службе… Ова књига нуди одговоре и на многа друга осетљива питања – зашто су двојица припадника CIA-е провели двадесет година у кинеским затворима; како је КГБ подривао француску тајну службу; како су британске службе шпијунитрале Де Гола; тајне припреме CIA за освајање Кубе; када је CIA поставила Насера на чело египатске државе; када је Мосад лажног SS официра поставио у високо египатско друштво итд.

            Ову интригантну књигу приредио је Ивоник Деноел, историчар и издавач, обавештајни стручњак. У сарадњи са Гордоном Томасом објавио је књигу Le livre noir de la CIA (2007), која је преведена на многе језике, као и 1979, guerres secrètes au Moyen-Orient (2009). Деноел је, такође, аутор књига Sexus Economicus. Le grand tabou des affaires (2010) и Les guerres secrètes du Mossad (2012). Књигу Тајна историја 20. века на француском је публиковао 2010. године, а у преводу Иване Аранђеловић са француског објављује је 2013. београдски Clio у Библиотеци Полис која представља историјска дела заснована на савременим методолошким поставкама у истраживању и приступу проблему. Будући да пред читаоце доноси неидеологизовано, креативно промишљање историје и врхунско штиво савремене историографије, ова библиотека представља најбољи путкоаз сасвим новом читању историје.

 мр Маријана Матовић