Knjiga nedelje – Srpkinja
Isidora Bjelica, S R P K I Nj A : Nenadmašna alegorija naših života, (Beograd, Laguna, 2009, 180 str)
Isidora Bjelica (1967), s ljubavlju i poštovanjem, daruje svojim čitaocima emotivnu alegoriju života Milice Stojadinović Srpkinje (Bukovac,1830 – Beograd,1878) koja je sa tri pesničke zbirke : Pesme (1850, 1855, 1868) i tri sveske dnevnika U Fruškoj Gori (1861,1862,1866), brzo stekla slavu, ali još većom brzinom je i zaboravljena.
Muza srpskog romantizma, „vrdnička vila“ „srpska pevačica Milica“, „pesmotvorka i spisateljka srbska“, Vukova „kći iz Fruške“, „nimfa iz bajki koja budi ljubav, ali je ne oseća“, jedna od prvih i najznačajnijih srpskih pesnikinja, plenila je svojom lepotom, obrazovanjem, mudrošću, pobožnošću i smernošću, ali, poput Jovanke Orleanke, često je na barikadama. Prva je žena ratni dopisnik; pisala je o bombardovanju Beograda juna 1862, a u vreme Srpsko-turskog rata (1876) kada je već prešla u Beograd, radila je kao bolničarka.
Patriotizam i rodoljublje koji su u njoj izrazito naglašeni, nasledila je od oca Vasilija (1800-1864), učitelja bukovačkog, potom paroha vrdničkog i majke Jelisavete (?-1855) koji izrodiše šestoro dece, četiri sina i dve kćeri: Svetozara (rođenog 1822), Ljubomira (1824), Milicu (1828), Petra (1830), Ljubomira (1835) i Katicu (1837).
Miličino školovanje bilo je neuredno. Kod majčine familije u Banovcima kratko vreme uči istoriju, katihizis i časlavac, a zatim nastavlja školovanje u Varadinu (Petrovaradinu), gde pohađajući nemačku školu, uči jezike i muziku… Upoznala je i polemisala, kako usmeno tako i pismeno, sa Đorđem Rajkovićem, Ljubomirom Nenadovićem, Jovanom Subotićem, Petrom Petrovićem Njegošem, Vukom i Minom Karadžić, Brankom Radičevićem, Jovanom Hadžićem, knezom Mihailom Obrenovićem i kneginjom Julijom… Možda je najtačnija misao koju je Jovan Skerlić o njoj izrekao, a taj kritički sud bi mogao da bude i moto Bjeličinog romana:“Iz ljubavi za poeziju, ona je promašila ceo svoj život, i bila žrtva knjiga i jednog književnog višeg sna života“.
U potpunom duševnom rastrojstvu i krajnjem materijalnom siromaštvu, umrla je u Savamali, u kući jednog Grka, trgovca, 25. jula 1878. godine. Sa njom je bila samo šesnaestogodišnja Hrista, verovatno iz Šapca koja se kasnije udala u Čačak. Pretpostavlja se da je nosila Miličin nakit da proda i da je bila do poslednjeg dana sa njom. Sahranjena je na Starom groblju u blizini crkve Svetog Marka, a 1905. kosti su joj prenešene u Požarevac gde je 1966. postavljena ploča. U Vrdniku joj je podignut spomenik 1912, rad samoukog vajara Jovana Pešića.
Milica Stojadinović je u Beču 1851, u kući „modernog apostola srpskog naroda“ (Vukovoj kući) upoznala Ludviga Augusta Frankla (1810-1894) s kojim je ostala u trajnom iskrenom prijateljstvu i prepisci. Frankl je poreklom Jevrejin, promovisan je za doktora medicine, ali napušta lekarski poziv i posvećuje se literaturi. U Beču je objavio prevod srpskih narodnih pesama, Gusle, 1852. koje posvećuje Mini Karadžić.
Miličina i Franklova prepiska je uvodna, ali i glavna priča romana, a druga, tj. paralelna priča je iz današnjeg urbanog Beograda. Miličino Srpstvo vidljivim i nevidljivim nitima upleteno je u pojedinačne sudbine savremenih Srpkinja, Jelene, Danijele, Tatjane, Kristine, Nade (Samire)… Vraćanjem na početak, beskrajni životni krug ovih mladih žena se zatvara. Sve one dostajanstveno nose svoj životni krst i pokušavaju da se radom i poštenjem samoostvare. Ako je Miličin život autentičan zapis sudbine žene u devetnaestom veku, „Srpkinja“ Isidore Bjelice je zapis vremena i prostora u kome svi mi živimo.
U epilogu je vrhunac nenadmašne alegorije naših života, jer majke današnjih mladih Milica se nadaju da im kćerke, sklone pisanju i očekujući „veći san od života“, neće biti Srpkinje koje će u nekoj budućnosti zaslužiti spomenik.
Nesporno, „gledajući kako sunce zailazi za fruškogorske bregove“, Milica Stojadinović Srpkinja ispisuje svoj životopis i književno delo koje je učinili besmrtnom, te i danas otvara nove stranice u raznorodnim knjigama.
Milica BAKOVIĆ
Oznake: Isidora Bjelica, Milica BAKOVIĆ, prikaz, S R P K I Nj A
Odgovore možete pratiti kroz RSS 2.0 feed. Možete ostaviti odgovor, ili trackback sa vašeg sajta.
Ostavite komentar