Logo Gradske biblioteke

Књига недеље – Проблем Спиноза

Problem-SpinozaИрвин Д. Јалом рођен је 1931. године у Вашингтону. Родитељи су му били емигранти из Русије. Одрастао је у сиромашном црначком предграђу. У току свога одрастања пуно времена је провео у библиотеци и читање му је било скоро једино задовољство. Познат је по стварању психотерапијског приступа на основама егзистенцијализма и хуманизма. Данас је чувени психотерапеут и пензионисани професор психијатрије на Универзитету Стенфорд. Такође је аутор светски познатих романа Када је Ниче плакао, Лечење Шопенхауером и Проблем Спиноза, као и неколико збирки прича из психијатријске праксе међу којима су Крвник љубави и Гледање у сунце.

У роману Проблем Спиноза Јалом нас води у Холандију седамнеастог века и упознаје нас са животом младог Баруха (Бента) Спинозе, чувеног филозофа, по многима брилијантног мислиоца, претече просветитељства и зачетника многих идеја из области психоанализе. Упоредо са причом о Спинози, Јалом нам приповеда и о животу младог Алфреда Розенберга с почетка двадесетог века, касније главног идеолога нацизма и блиског пријатеља Адолфа Хитлера. Млади Розенберг, инспирисан делом историчара Хјустона Стјуарта Чемберлена, пред крај средњошколског образовања држи ватрени антисемитски говор. Због јавног вређања Јевреја директор школе кажњава Алфреда тиме што ће напамет научити делове текста које је Гете посветио Спинози. Од тог момента код младог Розенберга се јавља проблем Спиноза, наиме он постаје опседнут чињеницом да тако брилијантан ум, којег је високо ценио и сам Гете, може припадати једном Јеврејину. Са друге стране проблем Спиноза у контексту јеврејске заједнице у Амстердаму, јесте проблем критике верских списа и верских обреда од стране Баруха Спинозе, што ће довести до његове коначне екскомуникације из јеврејске заједнице и осуде на усамљенички живот и проклетство. Роман наизменично прати свакоднвни али и унутрашњи живот ових ликова, тешке друштвено-историјске околности, као и њихову борбу, како са окружењем, тако и са својим унутрашњим страховима и жељама. Борећи се, свако на свој начин, за остварење својих идеала стоички подносе различите осуде и казне неодступајући од сопственог мишљења и сопствених начела, али док је Спинозин унутрашњи свет свет разума, Розенбергов је превише емоционалан и страствен па ће због сопствених психичких проблема два пута бити и хоспитализован. Роман прати Спинозу до његове смрти, а такође описује и крај Другог светског рата као и Нирмбершки процес током којег је Розенберг осуђен на смрт.

Ирвин Јалом је аутор који своја дела заснива на стварним личностима и конкретним историјским подацима. Самим тим и у роману Проблем Спиноза писац је описао историјске догађаје, а на основу властитих професионалних психијатријских знања, настојао је да замисли унутрашње светове својих протагониста, Спинозе и Розенберга. Наиме, Јалом је покушао да напише роман о нечему што се могло догодити јер, као што је Андре Жид рекао, „Историја је фикција која се догодила. Фикција је историја која се могла догодити”.

                                                                   Биљана Раичић

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар