PrisutnostЈежи Косински, рођен је 1933. године у јеврејској породици под именом Јосек Левинкопф. Како би га заштитили, за време Другог светског рата, родитељи га дају једној католичкој породици да га представи и одгаја као свог. Још на Академији, као психолог, схватио је да за њега нема будућности у послератној Пољској и две године живота посвећује грађењу идентитета 4 измишљена академика који му наводно дају препоруке за стипендију такође измишљене америчке фондације. Његова превара је уродила плодом и Пољска влада му је издала путна документа. Са 24 године обрео се у САД. Возио је камион и радио без дозволе како би се прехранио. Учио је језик и након само годину дана га савладао довољно да упише докторске студије социјалне психологије, овога пута под стварном Фордовом стипендијом. 1960 објављује дело Будућност је наша, друже, које преко ноћи постаје популарно. Убрзо упознаје и своју животну сапутницу, Мери Вир, удовицу богатог индустријалца која га уводи у свет високог друштва и финансијске лагодности. Тако дечак бескућник, из ратом захваћене Европе, постаје познати писац који истински живи у богатству о коме његове колеге само пишу. Под псеудонимом Јозеф Новак, објавио је дела Обојена птица и Присутност (који је екранизован 1979 под називом Добродошли господине Ченс). Позната дела су му поред осталих још и Кораци и Трећег пута нема. Писао је енглеском језику, али су му дела преведена на све значајније светске језике и добитник је више књижевних награда широм света. 1991. године извршио је самоубиство.

Роман Присутност, као и остала дела Јежи Косинског, представља социјалну анализу и друштвену критику. Радња је смештена у високе кругове америчког друштва 60-тих година, али би могла да се дешава било где у свету. Описује људску природу у склоност ка тражењу идола и натприродно мудрог вође који нас може избавити из проблема које смо сами направили. Бити ту, присутан у сада и овде, врхунски је идеал човека и једини пут ка сагледавању сопственог пута. У исто време, неподношљива тежина спровођења тог простог покрета душе, онемогућава нам контакт са собом и другима, па нам они којима полази за руком да буду ту делују мистично и надреално привлачно.

Дело је као и сам аутор вредно пажње и времена одвојеног да се боље упознају. А ко зна, можда на том путу боље упознате и себе.

 

Јадранка Матијевић