Шта повезује младу, усамљену пекарку Сејџ Сигер, унуку старице која је преживела Холокауст, и симпатичног деведесетогодишњег пензионисаног професора немачког језика, тренера бејзбол тима, омиљеног у крају?
Колико су демони прошлости јаки и непотиснути, и колико изазивају жеђ за најстрашнијом осветом? Да ли тајна чувана шездесет година може остати тајна, када њено обелодањивање доноси трагичан завршетак?
Сејџ Сингер није својом вољом увучена у свет и причу из које може изаћи неповређена. Њен нови пријатељ је старац који пати због губитка супруге али и бива прогоњен осећајем одговорности и тешке кривице. Он је некадашњи официр Рајха, један од команданата злогласног логора Аушвиц. Због тога он тражи од Сејџ да му помогне да заврши живот пре него што то судбина својом вољом одлучи. Њега муче сећања на Пољску и Украјину и страшне методе ликвидације Јевреја. Са једне стране читаоци улазе у један суров и чудовишан свет монструма а са друге стане ужас проживљеног прогони и саме починиоце злочина.
Живот пре Аушвица у Лођу, пољском граду описује бака Минка, која први пут унуци говори о Холокаусту. Од многочлане породице једина је преживела и своје последње дане проводи у Америци у којој се обрела у годинама након рата. Слике сећања су живе и болне а прича тече између стварних догађаја и бајке коју Минка пише о чудовишту из пољске митологије, упиору, вампиру, који представља персонификовано зло преобраћено у ликове различитих официра Рајха. Главни официр чини све да Минка избегне гасну комору тражећи од ње да му пише и доставља наставак приче о пољском упиору, препознајући у њој зло у коме и сам учествује.
Ко је у ствари Џозеф Вебер? Да ли ће ловац на нацисте, савезни агент Лео Стајн успети да открије доказе који би Рајнера Хартмана алијас Џозефа Вебера одвели у затворску ћелију да тамо оконча живот? Колико бакина прича може да промени живот њене унуке и да ли се поглед на историју и освету код Сејџ из корена мења?
Џоди Пико је написала изузетно узбудљив роман, потресан и горак, са обиљем историјских чињеница које је прикупљала слушајући приче преживелих заточеника Аушвица и стварних жртава Холокауста. Зато изненађује завршетак романа, који открива Џозефово присуство у близини некадашње затворенице на другом континенту у дугом низу година након рата. Бака Минка сматра својом највећем победом останак у животу а Џозеф…? Његова жеља да се приближи Минкиној породици представља ефектно откриће, тако да завршница подсећа помало на садржај трилера и жељу писца да направи велику сензацију. И поред тога због јаких и животних описа страхота које су проживели Јевреји овај роман вреди прочитати јер су сузе при читању таквих описа једноставно неизбежне.
Душица Брковић