Дело Матијаса Енара (1972),  француског младог писаца, Причај им о биткама, краљевима и слоновима, говори о неколико месеци живота Микелађела Буонаротија у Цариграду,  где се истакнути уметник обрео на позив султана Бајазита 1506. године.

Прослављени вајар статуе Давида из Фиренце, ликовни геније, повереник папе Јулија Другог, изненада добија позив да за Бајазита, кога у Риму зову Велики Турчин, направи архитектонски нацрт моста преко Босфора, названог Мост над Зланим рогом.

Долазак из католичког у османски свет за Микеланђела представља невероватно чудесан спој Запада и Истока. Као и сам Цариград и сликар лебди између две стране света, наклоњен час папи , час Бајазиту, а касније растрзан имеђу љубави према једином пријатељу и жени мистериозне прошлости.  Различите вере, обичаја, државног устројства, две државе, Римска и Отоманска империја тек су потписале међусобни  споразум о ненападању територија. Микеланђело се у Цариграду суочава са сукобима две традиције и културе као и различитих погледа на уметност. Постаје предмет обожавања песника Месихија из Приштине, који ужива личну Бајазитову заштиту, али и мета завере за убиство коју спремају сви они којима је циљ да стекну наклоност султана. Вајар се упознаје са разузданим начином живота на Двору, издајом, сплеткама и на крају бежи из Цариграда без хонорара који му је за нацрт моста обећан. У годинама након цариградског периода Микеланђело осликава свод Сикстинске капеле, стиче светску славу, богатство, и враћа се под окриље папе Јулија Другог.

Жал за прошлим временима, изгубљеном љубави, прекинутим пријатељством, горчина због издаје и хладноће коју султан показује према њему, пратиће Микеланђела током његовог бурног, дугог и плодног уметничког живота.  Успехе које је остварио на пољу архитектуре, вајарства, сликарства и поезије, прати и сенка туге за недовршеним мостом кога је земљотрес у Цариграду 1509. године заувек однео у Босфорски мореуз да се о њему никад више ни слово не помене. Да није било преданог истраживачког рада оријенталисте Матијаса Енара, до овог фасцинантног открића о сукобу традиција, преварама и интригама моћника никада не бисмо дошли. Микеланђело – геније у више области уметности је свестан да своју величину мора унизити пред моћницима ако жели да уметност изнесе у пуном сјају зарад мецене који је спреман  да више  за њу да.

Тиме се завршава вечита прича о сукобу уметника са ауторитетима и повијању пред истим,  да би уметност у чијој год служби била могла да дође до свог пуног израза.

                                                                    Душица Брковић