После запажених научних скупова и пратећих зборника радова посвећених поезији Данице Марковић и Владислава Петковића Диса, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку је научним скупом и књижевном вечери одржаним у Чачку 22. априла 2010. године, у оквиру програма 47. „Дисовог пролећа“, обновила сећање на Александра Ристовића (Чачак, 1933 – Београд, 1994), једног од најзначајнијих припадника песничке генерације тридесетих година минулог века.

Основни циљ скупа био је да се једна група углавном младих проучавалаца српске књижевности и књижевних критичара позабави сложеним песничким делом овог песника, уводна је реч проф. др Радивоја Микића, уредника Зборника који маја 2011. године, у оквиру програма 48. „Дисовог пролећа“, објављује чачанска Градска библиотека.

На тему Поезија Александра Ристовића у Зборнику је објављено једанаест радова.

Први рад Песник Александар Ристовић потписује проф. др Радивоје Микић, (Београд) анализирајући главне одлике песникове поезије, чији се текст читаоцу отвара постепено, слој по слој. Магијским веризмом Александра Ристовића, сагледавањем карактера песничких слика у поезији, при чему се израз „магијско“ односи на поверење у творачки потенцијал речи, бави се Саша Радојчић (Сомбор). Док Тему смрти у песништву Александра Ристовића обрађује Милан Алексић (Београд), Соња Веселиновић (Нови Сад) проучава Гротеску у песништву Александра Ристовића, са посебним освртом на песникове позне збирке. Кроз Певање и мишљење Александра Ристовића о чему пише Милета Аћимовић Ивков (Београд) долази се до запажања о свакидашњем, тренутном и баналном у поезији Александра Ристовића. Стога Бојан Чолак (Београд) представља Стварност и њене привиде у поетици Александра Ристовића. Карневалске слике у збирци песама Празник луде Александра Ристовића тема су рада Александре Угреновић (Београд). На песничку књигу Хладна трава упућује Јасмина Тонић (Земун), а на Мале есеје Александра Ристовића Бојана Стојановић Пантовић (Београд). Кроз Наивну песму Александра Ристовића води Виолета Јовановић (Јагодина), издвајајући песниково запажање о детињству као најважнијем периоду у животу једног писца јер се тада у његовој свести (и подсвести) гомилају утисци, слике и доживљаји који ће му касније омогућити да створи аутентични књижевни израз. Завршно излагање Зборника креће се у Просторима поезије Александра Ристовића и Славка Михалића у којима Горан Коруновић (Београд), између осталог, прати до којих се граница простире песма.

Други део Зборника чини библиографија критичких текстова о делу песника са 234 библиографске јединице коју је урадила Оливера Недељковић, библиотекар и песник.

У трећем делу су Прилози – Ристовићева писма, фотографије и факсимили из личне документације Ранка Симовића.

Рецензенти Зборника су проф. др Александар Јовановић и проф. др Гојко Тешић. Материјал је компјутерски обрадила Светлана Петровић, а резимее на енглески језик превела Тијана Мутавџић. Зборник, у тиражу од 300 примерака и обима 217 страна, штампала је Графичка радионица „Артера“ у Чачку.

Зборник је представљен у оквиру програма 48. „Дисовог пролећа“, 23. маја 2011. у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку. Учествовали су проф. др Радивоје Микић и Радован М. Маринковић, док је Ристовићеву поезију читала Маријана Лазић.  Водитељ програма је била мр Маријана Матовић.

мр Маријана Матовић