Logo Gradske biblioteke

Књига недеље – Океан

OkeanНаграда „Млади Дис” за 2015. годину за рукопис за прву песничку књигу отишла је у млађане руке аутора која први пут излази на јавну сцену са својом поезијом – Маше Сеничић (1990) из Београда. Аутор позиву драматурга и сценаристе, баратању са покретним сликама, медијима и мултимедијима на домаћој и међународној сцени, додаје и нови, песнички глас. Прво оглашавање на конкурсу за поезију није оставило равнодушним жири 52. „Дисовог пролећа” кога су чинили Војислав Карановић (председник), Живорад Недељковић и Бојан Васић. Жири је био једногласан у оцени да се рукопис „Океан” издојио својим квалитетом, заокруженошћу и поетском снагом од других приспелих радова.

Књигу „отвара” песма „Пре мерења времена” која настаје у „Музеју настанка света”, а завршава се у Музеју наредних почетака „После мерења времена”. Структура књиге-првенца Маше Сеничић, коју објављује чачанска Градска библиотека у едицији „Токови” под бројем 34, постављена је на линији прошлост (плусквамперфекат, перфект, аорист), садашњост (презент, императив) и будућност (футур, футур егзактни), уз потенцијал и инфинитив, и указује на дубоку загледаност младог аутора у себе, свет детињства и савременог доба у судару са стварношћу.

О чему пева књига „Океан”? Између „пре” и „после” мерења времена скупиле су се сцене од рођења до смрти, призори са улице, гробља, факултета, летовања, погледи и асоцијације на виђено из трамваја, породица, познаници и незнанци, обичне ствари и предмети, оно јуче што је „накриво насађено по бесконачним зидовима детињства” преплиће се са овим данас и уграђује у сутра. А прекосутра, „кад се буде говорило о будућности”, како ауторка каже у истоименој песми, „замишљај ме као зграду, замишљај ме као национални парк”. Маши Сеничић је „од животне важности да измишља”, да узбуркава копно и море, али и своја осећања, опседнута је временом као бесконачном и несагледивом категоријом, а кад јој је најтеже, кад је свакодневица ухвати у процеп, она „хода узбрдо” и бори се за дах и преживљавање. За то неће бити, надамо се, потребе, јер „брзином од девет зарез осам метара у секунди”, ауторка је ушла на српску песничку сцену правећи од песама небодере. Награда „Млади Дис”, која јој је додељена 28. маја у Дисовом завичају, отворила је врата „олуји коју једино поседује”. Верујемо да се у „Музеју наредних почетака родила поставка која носи њено име”.

Очекивања и једне и друге обале океана су велика. Књига се отргла од аутора и издавача и на суду је читалаца и времена који су најбоље судије.

                                         Даница Оташевић

Ознаке: , , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар