Ништа не чини човека толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, улажући у свој рад своје најбоље способности. (М.П.)

PupinСрпска академија наука и уметности, Матица српска и Епархија шабачка су 2014. године објавиле ново издање аутобиографије Са пашњака до научењака Михаила Идворског Пупина обележивши на тај начин велике јубилеје: 160 година од рођења великог научника, али и пуних 90 година од када је добио Пулицерову награду за најбољу аутобиографију. Ове године се навршило 80 година од смрти и 100 година од тренутка када је Пупин пријавио седам патената који се сматрају пионирским за поље телекомуникација. Ове јубилеје је Унеско прихватио и уврстио у своја обележавања, па се цела 2015-а обележава као Пупинова година. То је разлог да ову лепо опремљену књигу коју је приредила Александра Нинковић Ташић поново прочитамо и препоручимо свима.

Књига је први пут објављена 1923. године на енглеском језику под насловом From immigrant to inventor, а награђена је већ следеће. У Америци је одмах постала бестселер, имала је на десетине издања и преведена је на многе светске језике. Код нас се Матица српска појавила као издавач на српском језику 1929, а 1979, 1997. и 2014. године су изашла поновљена издања. Осим биографских података, књига обилује информацијама о развитку модерне науке, описима тадашњих научних кругова, ауторовим доживљајима Америке и американизације, али и романтичним сећањима на родни крај.

Михаило Пупин је рођен 9. октобра у селу Идвор у Банату. Основно образовање је стицао најпре у родном месту, а потом се школовао у Перлезу, Панчеву, Прагу. Математику и теоријску физику Пупин је студирао у Кембриџу, а након објављене докторске дисертације постао је професор математичке физике на универзитету Колумбија. Као приофесор је радио четрдесет година. Истовремено је радио и као управник Електротехничког института на коме је дошао до својих најважнијих научних открића: Пупинови калемови, електромагнетни детектори, секундарна радијација рендгенских зрака. Пупинов рад је признат од стране многобројних универзитета. Био је члан многих академија и научних друштава. Био је почасни доктор 18 универзитета у свету.

У Америци је 1958. године установљено одличје Медаља Михаила Пупина, која се додељује за изузетне заслуге у области инжењерства, науке и технологије. Пупин је умро 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу.