Надежда Петровић : с обе стране објектива, аутор текста Јасна Јованов, фотографије Владимир Поповић, Нови Сад, Спомен-збирка Павла Бељанског, 2012.
Име Надежде Петровић, сликарке која је рођена у Чачку пре 140 година, неизоставно је у свим прегледима српске историје уметности, али истовремено слови као синоним за снагу личне жртве и патриотизам. Њена богата уметничка заоставштина највећим делом је пописана и осветљена из различитих углова, а претежан део грађе коју чине рукописи, обимна преписка и богата фотодокументација, објављен и студиозно истражен. О њеном лику и делу написана је читава библиотека откривалачких студија: од исцрпних и живописних биографија, критичких промишљања који њен опус сврставају у одговарајуће контексте, па све до приповедних текстова у којима се ова уметница, сликарка, критичарка, драмски писац, прва жена ратни фотограф, педагог, ратна болничарка појављује као главна јунакиња.
И поред већ постојеће обимне литературе и доступности свеобухватних знања о Надежди Петровић, изложба С обе стране објектива, изузетно успео покушај др Јасне Јованов да након вишегодишњег темељног истраживања, публици представи фотографије из албума сликарке Надежде Петровић, има откривалачки карактер. Уз личне фотографије са којих се може ишчитати светлом исписана биографија ове снажне личности доследних уметничких и људских опредељења, публици су изложбеном поставком представљени и снимци настали као плод сликаркиног пасионираног бављења уметничком фотографијом. Поставку коју су посетиоци могли да виде најпре у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду, потом у Дому војске Србије у Београду, Музеју савремене уметности у Бањалуци, Галерији Србија у Нишу, а током септембра 2013. године и у Уметничкој галерији Надежда Петровић у сликаркином родном Чачку, прати обиман и веома занимљив каталог.
И сама својеврстан уметнички артефакт, ова публикација је трајно сведочанство о свеприсутности фотографије у животу Надежде Петровић, почев од снимака на којима су забележени светли тренуци из живота угледне породице Милеве и Димитрија Мите Петровића, у чијем топлом и надасве подстицајном окриљу су се развили бројни таленти њихове деце, до оних које је, изражавајући и на овај начин свој бујни таленат, сликарка начинила фотоапаратом донетим из Минхена. Њен циљ није био тек да забележи призор, какву занимљиву чињеницу из породичног окружења или са балканског војишта, већ да их кроз објектив уметнички интерпретира.
И као публикација која може имати свој самостални и независан живот, каталог изложбе Надежда Петровић с обе стране објектива, још једном потврђује да уметност ове сликарке, као и свако стваралаштво највишег реда, јесте надилажење тренутка и залажење у просторе вечне светлости.
Оливера Недељковић