Logo Gradske biblioteke

Књига недеље – Мартин и Хана

martinФранцуска списатељица и психоаналитичар Катрин Клеман (1939) доноси читаоцима шокантну причу о једној од највећих романси 20. века између два филозофа – професора Мартина Хајдегера, потоњег нацисте и његове ученице, касније чувене Хане Арент.

Аутор монументалног дела Биће и време(1928) , тумач Ничеове филозофије, заљубљује се 1924. године у студенткињу Јеврејку и иако ожењен, са њом отпочиње романсу која траје четири године, а њихов контакт се обнавља у годинама након Другог светског рата. После рата Мартин губи све почасти и место на универзизету у Фрајбургу, постаје проказан као нациста и за њега наступају тешке године.  Хана бежи у Америку, удаје се за чувеног професора Хајнриха Блихтера и тамо објављује своја најзначајнија дела – Извори тоталитаризма(1951),Положај човека(1958), Ајхнман у Јерусалиму (1963),те постаје светски чувени филозоф. За то време Хајдегер је истеран са Универзитета и проживљава најтеже дане истовремено признајући супрузи Елфриде везу са Ханом из 1920-их.

Радња романа одвија се у Мартиновој кући у Фрајбургу септембра 1975. године када Хана долази да обиђе остарелог професора и љубавника. Те кишне ноћи почиње и завршава се мучан и агресиван дијалог између законите жене и некадашње љубавнице. На преко три стотине страна Катрин Клеман описује живот овог брачног троугла а њихов разговор врви од међусобних оптуживања, сећања, приче о нацизму, злочинима, признавању кривице, учествовању у антисемитским плановима, суђењу нацистима и покајању ако га уопште има. Зло које су претрпели Јевреји остаје главна оптужница против нацисткиње и антисемиткиње Елфриде, упркос њеном негирању упознатости са пакленим плановима који су везани за геноцид и гасне коморе. Мартин је приказан као слаб карактер који није у годинама после рата признао своју кривицу и изразио покајање због уласка у Националсоцијалистичку партију. Хана страсно брани љубавника кога је у првим послератном годинама критиковала а Елфриде остаје гневна и огорчена жена због прељубе и понижења које је претрпела. Разговор на моменте бива лажно уљудан да би у следећем тренутку постао агресиван и претио да прерасте у физички обрачун.

Ноћ доноси смирење и уљудан растанак. Остаје у ваздуху горчина због тешких тема и свега те вечери изреченог. Хана је након тог разговора преминула у Њујорку четири месеца касније, Мартин након осам месеци а Елфриде након седамнаест година у деведесет осмој години живота. Катрин Клеман је по објављивању ове књиге била изложена претњама Мартинових синова. На срећу све је остало само на речима.

 

Душица Брковић

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар