Игор Маројевић - Мајчина рукаРоман Мајчина рука на тежак и дубоко болан начин говори о страшним тајнама из националне прошлости, скриваним од јавности деценијама, и до сада мало познатим злочинима нове комунистичке власти,  који су почињени над фолксдојчерима, цивилима, након завршетка Другог светског рата.

У војвођанским логорима страдало је више хиљада Немаца из Војводине, који су углавном без суда и суђења оптужени за злочине над Србима, које су починили окупатори у периоду 1941-1945. Нова власт се светила домаћим Немцима одржавајући тако страховладу и диктатуру коју је успоставила, мучећи људе, сексуално се иживљавајући над Немицама, не разликујући се од окупатора, због чега многи затвореници и затворенице нису преживели. Куће Немаца цивила, оптужених за сарадњу са окупатором, заплењене су и дате колонистима из Босне и Црне Горе, људима који су из каменитих предела дошли на плодно војвођанско тло, са својим многочланим породицама.

У такву кућу у Врбасу, фолксдојчера Томаса Мозера, убијеног на свом прагу, уселили су се колонисти са границе Херцеговине и Црне Горе. Из те куће, о чијем историјату и субини претходних власника, нико у породици  није говорио, отишао  је у  Пераст средином седамдесетих година прошлог века  и главни јунак ове приче. Земљотрес који је погодио Црну Гору 1979. године натерао је дечака и његову мајку  да се врате у Врбас, и ту ће петнаестогодишње дете открити дуго чуване тајне о судбинама претходних власника и станара куће, у којој од 1945. године живи његова породица.

Трагична судбина Томаса Мозера, његове жене Марије,  ћерке Соње и брата Герхарда окосница су овога романа. Дечак се заљубљује у локалну медицинску сестру, повратницу из Немачке, која је преживела страхоте логора у  Свилари, такозваној фабрици, где су се комунисти иживљавали над њеном мајком, стрицем и хиљадама других Немаца. Упознајући њену полусестру открива и расплиће клупко најстрашнијих тајни и зверстава деценијама прећуткиваних од стране комунистичке власти. Решен да по сваку цену и поред противљења породице открије коме је кућа припадала, он улази у опасан вртлог освете, мржње, издаје и презира. Ужасни злочини почињени мање из освете  а више због одржања диктатуре постају његова опсесија, због чега полиција подвргава саслушању и његову мајку.

Лирска нота романа представљена је у нежној љубавној причи између главног јунака и младе Немице Херте, ћерке Марије Шлесер и Герхарта Мозера, мучених у Свилари, а рођене петнаест година након рата. Херта је чиста и невина душа која ништа не зна о догађајима у логорима у Војводини у периоду 1944-1948. Њена лепота и нежност опчиниле су дечака, који са њом доживљава и прву љубав и прво застрашујуће сазнање из историје своје земље.

Освета, понашање слично окупаторском, злостављања, прекрајање историје, зид ћутања, обавијају дахом језе ове просторе и главна су прича романа. Трагични су сви ликови од колониста,  које у тој кући прати зла коб и сенка ружне прошлости, до несрећних људи који су донели одлуку да не беже после 1944. године у Немачку. То проклетство прекидају дечак и његова мајка, одлучни да оставе прошлост иза себе, свесни  болних чињеница које су разориле многе породице и однеле толико потребан мир и спокој у неповрат.

Душица Брковић