Чудесан и задивљујући роман Љубавници, Венделе Виде, води читаоце на незаборавно путовање кроз најфасцинантније пределе Турске описујући градове који имају како богату историју, тако и културу историју, а које главна јунакиња Ивон открива на свом првом удовичком летовању.
Ивон се после 28 година враћа у Дачу, да би тамо оживела успомену на покојног мужа где су безбрижно провели прве дане брака. Далеко од Вермонта и своје проблематичне деце, Ивон покушава да нађе преко потребни мир и спокој, и да попуни празнину коју осећа као жена која је остала без мушког ослонца у животу. На том путовању открива свет какав још није имала прилику да упозна. Ту су богати Турци и њихове раскалашне жене и љубавнице, кућа у којој је одсела одише мирисом разврата и неверстава, а једини бег одатле представља плажа на којој упознаје малог Ахмета, бегунца од своје ауторитативне и богате баке. Пријатељство са дечаком и одговорност за несрећан случај одвешће Ивон на пут до Ахметове породице, на коме се Американка сусреће са фасцинантним градом Коња, постојбином чувеног песника Мевлане, музејима посвећеним турској културној историји, незаборавним пределима Кападокије и на крају чудесним Истанбулом, градом на размеђи Истока и Запада. У Истанбулу упознаје и Турке традиционалисте и модернисте окренуте савременим токовима на путу ка Европској унији и открива оно о чему се само шапуће – да Турска због непризнавања геноцида над Јерменима 1915. године, није радо прихваћена у Европи.
Крај путовања доноси Ивон, олакшање и ослобођење моралне кривице због случаја на који нико није могао утицати а потпуну подршку и утеху јој пружа баш онај члан породице који јој је отежао живот својим проблематичним начином понашања. Видевши да њена ћерка Аурелија може да победи болести зависности и да јој буде од помоћи кад је најпотребније, Ивон престаје са преиспитивањем свог живота, односа према деци, њиховог васпитања и сумњом у оданост породичним вредностима. Једино што остаје као светла и неукаљана тачка у њеном животу јесте безусловна љубав према човеку са којим је провела скоро три деценије без великих размирица и емотивних потреса. Иако је у тај осећај као удовица сумњала, у Турској Ивон опет открива да је њен живот са Питером био вредан сваког проведеног дана, што јој улива наду да ће ускоро опет моћи да заволи свој живот и открије како да га проживи без бола.