Иван Настовић

 ЛЕТЊИ САН ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ

дубинско-психолошки есеји

(Нови Сад, Прометеј, 2011, Библиотека Психотерапијске студије)

          Полазећи од аналитичко-психолошког става Карла Густава Јунга да је уметност у својој суштини психолошка делатност, а уколико она то јесте, онда она може и треба да буде подвргнута психолошком разматрању, Иван Настовић, доктор психолошких наука и психотерапеут, специјалиста за клиничку и дубинску психологију, као и за тумачење снова, образован на Сондијевом и Јунговом институту у Цириху и Неуропсихијатријској клиници у Бечу, објавио је књигу дубинско-психолошких есеја Летњи сан Исидоре Секулић, прву те врсте у нас. Ова интригантна монографија настала је као резултат вишедеценијског ауторовог интересовања за однос дубинске психологије и књижевности, а, између осталог, и сопствених снова о Иву Андрићу, чиме је први на нашим просторима књижевна дела и њихове ауторе приказао у светлу Јунгове аналитичке психологије.

Према Јунговом концепту, архетипови су садржаји колективног несвесног и представљају типичне, свим људима заједничке трансперсоналне психичке структуре, манифестоване у форми митова, бајки, легенди, снова, визија, халуцинација и суманутих идеја, као и великих уметничких дела и научних открића. Сви ови психички продукти представљају пројекцију архетипских саржаја, општих и за цело човечанство типичних форми опажања и схватања, те је Јунг у овој књизи често цитиран.

Посвећена Исидори Секулић „у знак захвалности и оданости“, ова по много чему изузетна монографија обухвата поједина поглавља из Настовићевих дела Архетипски свет Десанке Максимовић (2003), прве у којој је аутор применио дубинску психологију, Anima Лазе Костића (2004), Записи о несаници Иве Андрића у светлу дубинске психологије (2005), Сеобе Милоша Црњанског у светлу снова Вука Исаковича (2007), Снови Маргерит Јурсенар у светлу психологије К. Г. Јунга (2009), као и монографије Архетипски свет Николе Тесле (2010), у којој је показао шта је архетипско у Теслиној личности и стваралаштву.

Захваљујући искуству стеченом током рада на овим монографијама, аутор подвргава дубинско-психолошкој анализи и сапутнике Исидоре Секулић, односно приче Буре и Самоћа, из књиге Сапутници, као и Исидорине Молитве у Топчидерској цркви, потом Андрићеву приповетку Јелена, жена које нема и пет снова Ива Андрића, као и четири сопствена сна о Андрићу, личност Сирана де Бержерака, самоубиство Анице Савић-Ребац, као и тамне и тајне стране Фројда и фројдизма. У књигу је укључена и анализа једног случаја из Настовићеве клиничке праксе (криминалац из несвесног осећаја кривице), приказ Сондијевог учења о фамилијарном несвесном, те ауторови прикази књига Пола Роузена о Виктору Тауску и Детлефа Бертелзена о Фројдовој служавки Паули Фихтл.

Зашто је за Исидору Секулић у причи Буре „једна грдна каца, расушена, раздрмана каца […], тај расклиматани стари дворац,“ постала њено склониште и скровиште, у ком је сањала свој велики, дечији сан и тиме на буре пројектовала архетип мајке, која јој је недостајала, јер је умрла када је Исидори било шест година… Како су протумачени снови Ива Андрића о степеницама, о Сенци као тамном делу личности, о пауку, о великој позорници и о светлости… Шта су за Андрићеву личност и дело значиле његове несанице… Какво значење имају четири сна о Андрићу које је сам аутор сањао у периоду од три деценије… Шта је смисао три архетипска сна Вука Исаковича, трагично лепог јунака Сеоба, о бескрајном плавом кругу и звезди у њему, сањана пре одласка на војну и по повратку са војне… Шта значи аутентични архетипски сан Десанке Максимовић о црном псу који је веома често сањала, од детињства, када је почела да пише песме, па све до збирке Тражим помиловање (1964), након чијег писања је сан заувек престао да се јавља… Како је дубински сагледана јединствена и особена личност Сирана де Бержерака, који је храброшћу и хуманошћу, као и својим оригиналним стваралаштвом обележио једно време… Како аутор тумачи сопствени сан о кловну, омиљеном циркуском лику, чија маска крије његову праву личност и суштину… Зашто је Виктор Тауск, наш земљак и један од првих и најталентованијих Фројдових ученика чијем је убиству, свесно и несвесно, допринео и сам Фројд, „представљао претњу за Фројдову будућност“… Чега се сећа Паула Фихтл, Фројдова дугогодишња служавка од 1929. до 1983. године… Какав је био значај једне беле голубице, са сивим мрљама на крилима, за разумевање Теслине личности и стваралаштва…

Ова књига још једном доказује да су снови од непроцењивог значаја за разумевање личности, откривајући са запрепашћујућом тачношћу тајне скривене од свести.

 мр Маријана Матовић