Симо Ц. Ћирковић, Ко је ко у Недићевој Србији : 1941-1944 : лексикон личности : слика једне забрањене епохе, Београд, Просвета, ИПС Медиа, 2009.

Самосвест једног народа, оличена у критичком приступу и вредновању сопствене прошлости и садашњости,  може се  прилично поуздано сагледавати и из публикација типа Ко је ко (Who is who) – систематски обрађене и објављене биобиблиографске грађе о значајним именима чији је допринос материјалном и духовном животу нације неспоран. Велике практичне употребљивости, овакве публикације у Европи и Америци изузетно су популарне, али су у програмима домаћих издавача прилично ретко заступљене. Ко је ко подсетници сабирају фактографску грађу првенствено о савременицима који још увек живе и стварају, али и о личностима са заокруженим животним делом из свих области стваралаштва. Могу бити општи, али и ограничени на личности одређене професије или дисциплине. Намењени најширем кругу читалаца и темељећи се на потврђеним чињеницама и релевантним подацима, Ко је ко публикације не представљају просте шематизме, већ приручнике посебне садржине и значаја, чија је основна функција да објективно региструју постојеће стање, дајући на увид и коришћење битне чињенице о заслужним личностима.

Према принципу демократичности, личности су поређане азбучним редоследом, у чему и јесте највећа драж ових лексикона, те се на истој страни често нађу личности потпуно различитих професија. Ипак, овакав тип публикације, заснован на прецизности, фактографској поузданости и стилској јасноћи, а надасве избегавању вредносних судова, није само регистратор чињеница, већ дело које предочава трајне вредности заслужних појединаца.

Приљежно и стрпљиво трагајући лавиринтом прохујалог времена, дугогодишњи истраживач историје и новински уредник Симо Ц. Ћирковић (1951), објавио је Лексикон Ко је ко у Недићевој Србији : 1941-1944 : слика једне забрањене епохе, оживљавајући на његовим страницама представнике крхке елите недовољно учвршћеног друштва балканског типа: „Истраживање Недићеве епохе било је велико трагање, дубинско истраживање једне одбачене епохе, што је подразумевало не само исцрпно архивско трагање по безбројним фондовима и конволутима грађе него и темељно тријерисање периодике и контакте са многим сродницима оних који су били кључне личности епохе, односно непосредни актери“. Изворну основу чини архивска грађа похрањена у Архиву Србије, Историјском архиву града Београда и бројним приватним колекцијама, објављени историјски извори, штампа и периодика, релевантна историографска, правна, војна, социолошка, политиколошка литература…

На основу архивских докумената, црквених књига, породичних архива и мемоарских записа, аутор се држао начела прецизног навођења тачног датума и места рођења (генералије), те државе порекла, уз исцрпне податке о школовању (матрикуле) и кретања у служби (кондуит-листа) и преломним тачкама у каријери. Углавном су навођена и имена родитеља са девојачким презименом мајке, и њиховим занимањима. Ако су то биле доминантне личности, које су обележиле епоху, навођени су и знаменити преци, односно породична генеалогија. Код личности које су имале креативну црту (научници, писци, уметници) помињани су и наслови дела, односно називи представа (глумци) или познате грађевине (инжењери, архитекте) и њихове стилске одлике. За сваку личност уписани су и брачни подаци (имена супруга с девојачким презименима, те имена деце). Већина одредница илустрована је фотографијама, што лексикон чини још занимљивијим.

Тако су, једни поред других, више од 2500 познатих, али и заборављених личности Недићеве епохе, вишеслојних по политичком и обавештајном моделу, али и целокупној друштвеној структури: композитор и SS мајор, сликар и генерал, филмски глумац и председник Трговинске коморе, дипломат и микробиолог, лекар и позоришни редитељ, грађевински инжењер и обавештајни официр… Међу њима је и мањи број личности које су рођене, школовале се или су на неки други начин везане за Чачак и Чачански округ.

У овај интригантни Лексикон уводи надахнут ауторов предговор Недићева Србија : покушај декодирања историје – корени настанка и корени нестанка: „Овај лесикон одсликава моралну драму српског народа и његовог вође који је проповедао легализам за време немачке окупације, верујући да ће Србија доживети препород. Његови напори још чекају стрпљивог истраживача. Пред вама је књига која је покушај лексикографског систематизовања свих структура српског друштва 1941-1944, односно приказ једне потиснуте историје и истине о њој. Ово је дубински захват у повест ‘живих и ненашминканих људи’.“ Завршне целине су Прилози, Речник појмова и скраћеница и Регистар имена.

Нимало случајно, књигу отвара мисао гласовитог српског филозофа и преводиоца Ксеније Атанасијевић, такође заступљене у Лексикону: „Све ће проћи – само ће остати оно што смо створили, ако буде имало вредности. Јер вредност се сама собом потврђује, побеђује све препреке које јој постављају прилике и људска рђавштина“.

мр Маријана Матовић