Зоран Петровић, Камен близанац, Геопоетика, 2010
Зоран Петровић (1954), рођен у Крагујевцу, правник по образовању, до сада је објавио неколико књига песама, као и збирку приповедака “Распадање декадног система“(2010). Бави се и публицистиком. Ради као уредник издавачке делатности Спомен-музеја “21. октобар”.
Прошле године Геопоетика је у оквиру едиције “Свет прозе” објавила Петровићев роман првенац “Камен близанац”. Роман је ушао у најужи избор за НИН-ову награду (међу 6 романа).
На веома занимљив и динамичан начин роман “Камен близанац” говори о периоду Првог српског устанка. Главни лик је младић Агон, пореклом Србин, који је као дечак одведен у царски сарај и обучен да буде ич оглам, тј. паж. Он постаје асистент српском трговцу Стевану Живковићу у снабдевању двора робом из Европе. Живковић га, међутим, шаље у Србију са тајном поруком коју треба да преда устаничким војводама Миленку Стојковићу и Петру Добрњцу. И док се Афис паша спрема да из Стамбола крене у заузме положај везира у Београду, на двору трају дипломатске игре и интриге међу представницима Срба, Руса и Грка.
Роман је исприповедан у трећем лицу и има веома развијену фабулу са мноштвом епизода из Хиландара, Угарске, Ниша, Стамбола, двора цара Душана…
Мешањем реалности, историјских чињеница, фантастике и модерности, аутор стаје у ред са врсним приповедачима у српској књижевности 20. века, попут М. Павића или Г. Петровића.
Поред главног тока радње, аутор на почетку сваког поглавља даје причу о (не)постојећем селамском језику и његовим чудесним тајнама. Учећи читаоца том језику алегорије чији су основи метафизички, аутор нам даје решење како излечити “болест Вавилона”, јер селам увек носи поруку љубави и оданости.
Човек је оно што гаји и гради око себе и у себи, оно у шта верује да јесте и упиње се да буде. Он је сан онога што жели бити. Човек је као селам, оно што шаље као поруку, а не оно што од њега околности начине…
Марија Радуловић