Logo Gradske biblioteke

Књига недеље – Кафка на обали мора

Kafka-na-obali-moraХаруки Мураками, један од најпознатијих савремених јапанских писаца, рођен је у Кјоту(Јапан). Добитник је више престижних награда међу којима је и награда „Франц Кафка“. Објавио је велики број романа међу којима су и „Играј, играј, играј“, „Спутник љубави“, „Јужно од границе западно од сунца“, „Норвешка шума“, „Безбојни Цукуру Тазаки и његове године ходочашћа“… Након вишегодишњег боравка у Европи и Америци, сада живи у Јапану.

У свом роману „Кафка на обали мора“ Мураками нам приповеда о петнаестогодишњем дечаку Кафки Тамури који се, због лоших односа са оцем, припрема за бег од куће. Бежећи од дома Кафка упорно покушава да избегне едиповско предсказање којим га је отац проклео и на свом пут одлази преко граница овога света, доспевајући у простор типичан за све Муракамијеве јунаке. Писац у непарним поглављима прати ову фантастичну одисеју дечака који се, у својим несвакидашњим авантурама, сусреће са најразличитијим бићима и утварама. Парна поглавља романа почињу извештајем документарног карактера о истрази коју спроводи америчка војска у Јапану, откривајући један специфичан случај који се догодио за време рата. Причајући ову причу Мураками на веома суптилан и заобилазан начин уводи лик Сатори Накате, ретардираног старца који се никада није опоравио од изненадног губитка свести у детињству за време Другог светског рата. Наката је неписмен али има јединствену способност да комуницира са мачкама и читав свој живот је посветио њиховом спасавању. Путеви дечака и старца ће се у једном моменту укрстити и од тог тренутка Мураками нас уводи у сасвим нови свет и нови тон приповедања.

После сјајних романа „Норвешка шума“, „Играј, играј, играј“, „Спутник љубави“, Харуки Мураками је успео да својим омиљеним тоном приповедања и стилом, на себи својствен начин напише „опет исто само мало другачије“. Као и увек, Мураками плете дивну мрежу једноставних, али снажних слика свакодневице Јапана, са скривеним детаљима далеке традиције коју је обележио рат и технолошки напредак који је уследио након рата. Роман је проткан специфичним хумором и богатим култирним референцама изврнутим у надреалне контексте, док централно место у комплексној комуникацији између јунака заузима музика, преко које се отварају мостови, састављају и растављају узбуркани духови и догађа се унутрашња трансформација ликова.

                                                                                       Биљана Раичић

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар