ЂОРЂЕ ЋИРЈАНИЋ
ИСПОВЕСТ МИЊЕ ЈАНКОВИЋА
(Београд, Књожевна омладина Србије, 2012, 256 стр. – Едиција Пегаз)
Ђорђе Ћирјанић је рођен 1982. године у Чачку.
Исповест Миње Јанковића, прва Ћирјанићева књига „је брушен роман писца који врло добро познаје и највеће списатељске тајне, од владања структуром приче, до најдубљих психолошких финеса које откривају Ћирјанићев нерв словенофилства одгајан кроз највеће литерарне узоре.
Комбинујући високомиметске и нискомиметске обрасце Ћирјанић кроз сасвим персоналне биографске приказе долази до универзалног стварајући једну космогонију која далеко надилази ликове које обрађује. Веризам наратива, емотивна сугестибилност и „хармартија“ која се појављује као perpetummobile саме приче увлаче читаоца у један литерарни лавиринт какав дуго није виђен у новијој српској прози. Дубоко потресан, а опет одважан текст сугерише да је српска књижевна сцена добила новог писца који ће сасвим сигурно бити миљеник и публике и критике“, записује, између осталог, мр Исидора Бјелица, рецензент књиге.
Роман Исповест Миње Јанковића је мистификована, али и животна прича о безусловној, снажној, заштитничкој љубави Миње према млађој сестри Мили. Роман приповеда о коцки, алкохолу, крвној освети, раздвојености, спознаји правих вредности, патњи, усамљености, похепи, жељи за „бољим“ животом која се коси са основним моралним начелима, превари, греху, казни, инцесту…
Млади писац прати судбину неколико генерација породица Јанковић и Марковић, чије се судбине фатално додирују и преплићу. Родоначелнике тих породица смешта у раштркано шумадијско село Риђаге које броји тридесетак кућа у којима живи отприлике исто толико породица. Аутор истовремено приповеда две приче. Мили, новопечени богати муж Илија и свекрва Велика, удовољавају свим хировима, а Миња у затвору тамнује!… Међутим, ту упознаје Петра који га учи животу и смрти те у тренуцима када је сам са собом, покушава да нађе излаз из тренутног безизлаза:
„…Све чешће гледах кроз прозор са решетака на зиду. Да нема решетака, звао би се прозор. Овако је само прорез кроз који можеш да видиш, али не и да докучиш слободу. А шта је слобода? Има ли је после овог боравка у лавиринту из ког нема изласка? Само се вртиш по омеђеном простору, од собе до круга и назад. Ходник хучи. Вукоје је ту. Кајање је јако и болно. Петар ми својим присуством не дозвољава да са њим прозборим. А и да могу, не верујем да бих. Нађох се на половини пута до изласка напоље. Половину казне прегурах. Али остало је још много дана да се проведе у изолацији. Не могу рећи да ми време проведено у затвору није донело ничег доброг […]. Почела је да ме хвата тешка депресија. Постах зависник о књигама које више нисам могао наћи. Кроз сваку коју сам прочитао чинило ми се да сам проживео један живот. Бежао сам из стварности саживљавајући се са ликовима. А онда више нисам могао доћи до нових књига. Хватала ме паника…“,
Књижевна омладина Србије, издавач који окупља и награђује младе писце из региона, признањем „Пегаз“ за 2012. годину овенчао је и Ћирјанићев роман Исповест Миње Јанковића.
„Ко сам ја? Како да се представим? Ја сам грађанин света рођен у Чачку. Имам две и по боре на челу и једну седу длаку у коси. Тако бројим године. Чиме се бавим? Ја сам ратник. Ратујем против живота који ме стално баца у нова искушења и ишчекује моју грешку. Он немилосрдно шаље немилосрдне тајфуне у намери да ме сломи, али ја и даље стојим чврсто. Наоружан сам најопаснијим оружјем. Наоружан сам речју. Потежем је као револвераш кад год ми је потребна, а она је увек ту за мене…“, записује Ђорђе Ћирјанић у аутобиографији.
Ђорђе Ћирјанић живи и ради у Београду. Недавно, Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“у Чачку поклања свој првенац са посветом исписаном лепим читљивим рукописом: „Част ми је и задовољство да библиотеци мог родног града поклоним примерак свог првог романа“.
Милица БАКОВИЋ