Gazde-i-sluge“Живот српског сељака никада није био лак. На селу су једино добро живеле велике сеоске газде. Обичан сељак увек је страховао да ће му породица остати гладна.“

Овако почиње роман “Газде и слуге“, најновије дело Дејана Николића, познатог историчара и публицисте. Читалачка публика зна га као аутора историјских штива: “Сви владари Србије“, “Српске краљице и царице“, “Српске војсковође“, као и “Илустрована занимљива српска историја 1-3“.

Временски оквир радње романа “Газде и слуге“ чини период од двадесетих до тридесетих година прошлог века, које су “’трусно“ тло југословенске и српске историје, али и време које културна историја Србије бележи златним словима. Главни јунаци романа су газда Љуба, један од малобројних богатих сељака, на чијем су имању радили скоро сви мештани села, и Тодор, његов комшија и надничар у кога је имао највише поверења. Ту су и чланови њихових породица које чудним “путевима Господњим“ аутор повезује најблискијим, крвним везама, а да они то никада и неће сазнати. Вешт приповедач, Николић своје јунаке истовремено повезује и са историјским личностима као што су краљ Александар Карађорђевић и краљица Марија, али и Бранислав Нушић и доајен тадашњег глумишта, Чича Илија Станојевић. Иако наизглед делује невероватно, ипак ће дадиља престолонаследника Петра, Кристина, по личној краљичиној препоруци, гајити газда Љубиног унука, његову ракију, коју надничар Тодор пече, испијаће Нушић и Чича Илија у кафани Љубиног брата у Београду, а Петар, Тодоров син, постаће један од најпознатијих глумаца свог времена. Сјај и раскош тадашњег Београда, од двора, преко велелепних палата малобројних српских индустријалаца и трговаца, привлачност краљевих официра, седељке код “Три шешира“, читалац види као на филмском платну, на коме истовремено прати животе Љубе и Тодора и њихових потомака.

На почетку романа газда Љуба, бахато и осионо вређа надничара Тодора, тражећи му снаху Персиду, синовљеву удовицу, за слушкињу и љубавницу, јер му је жена на самрти, и јасно му говори шта ће се десити ако одбије. Тако аутор супротставља моћ и грехове богатства и немоћ сиромашног сељака, који осим што не може да исхрани породицу, не може ни образ ни достојанство да сачува. Да ли ће газда Љубини синови платити његов грех, и да ли ће им Тодорoви потомци и не знајући, наплатити очеве дугове, читалац ће сазнати када прочита дело. Аутор нам оставља многе недоумице и теме за размишљање, после прочитаног романа.

                                                              Дубравка Илић