Logo Gradske biblioteke

Књига недеље – Црни Лабуд

Насим Николас Талеб
ЦРНИ ЛАБУД
Утицај крајње невероватних збивања
(Прво издање, превод Ана Имшировић Ђорђевић, Ана Јешић, Смедерево, Helix, 2010)

Почевши каријеру берзанског брокера, те подстакнут искуством које је у том послу стекао, Насим Николас Талеб (1960) опредељује се за научни рад и данас је један од најактивнијих финансијских математичара, истраживача у области вероватноће и случајности. Аутор је више бестселера, био је професор на неколико универзитета, а данас предаје на Политехничком институту Њујоршког универзитета, Оксфордском универзитету и другим институцијама. Између осталог, научни је саветник у Међународном монетарном фонду.

Талебов концепт Црног лабуда, непредвидивог и крајње неочекиваног догађаја са значајним последицама на глобалном нивоу, оригинални је ауторов допринос теорији комплексних система, базиран на чувеном филозофском мисаоном експерименту из 17. века. Тврдња „Сви лабудови су бели“, често је коришћена као пример непобитне истине јер у Старом свету, пре открића Аустралије, нико до тада није видео другачије лабудове осим белих. Сматрало се да је шанса да се пронађе црни лабуд равна нули, све док се то није догодило у Аустралији 1697. године. Мада је у човековој природи да у искуству минулих догађаја тражи „шаблон“ по коме ће се одвијати и будућност, појава црног лабуда доказала је да се људска историја најчешће обликује под снажним утицајем догађаја за које прошлост није могла пружити путоказ. Слична предвиђања важила су и за чувену Мажино линију, експанзију Интернета, појаву претраживача Google, крах светских берзи у јесен 2008. године…

На 438 страна ове несвакидашње књиге аутор „изврће конвенционалан начин размишљања наглавачке,“ како би показао колико је неприменљив на наше модерно, комплексно окружење. Прва целина састоји се из 4 дела, односно 19 поглавља, док у завршници Постскриптум есеј: О издржљивости и крхкости, дубље филозофске и емпријиске рефлексије аутор „дубље залази у филозофску и емпиријску расправу о теми и бави се неким погрешним схватањима концепта Црног лабуда која искрсавају након првог издања књиге“.

Појам Црног лабуда заправо је догађај чије су три одлике да је ванредан, јер не спада у домен уобичајених очекивања, има огроман утицај и, најзад, иако је ванредан, човек увек смишља накнадна објашњења за његову појаву, услед чега он постаје објашњив и предвидљив: „Мали број Црних лабудова објашњава готово све у нашем свету, од успона идеја и религија, динамике историјских догађања, до важних дешавања у нашим приватним животима. Још откако смо изашли из плеистоцена, пре отприлике десет миленијума, утицај Црних лабудова се повећавао. Нарочито је оснажио током индустријске револуције, када је свет бивао све сложенији, док су уобичајени догађаји, они које изучавамо, претресамо и настојимо да предвидимо на основу читања новина, бивали све неважнији.“

Шегртовање емпиријског скептика, Мешетар и проститутка, Хиљаду и један дан или како не бити тупаџија, Доказивање као замлаћивање!, Живети у предворју наде, Како тражити птичју каку, Десет принципа за изградњу друштва отпорнијег на Црног лабуда, само су нека од поглавља ове интригантне књиге коју је лист Sunday Times оценио као једну од 12 најутицајнијих књига после Другог светског рата.

 

мр Маријана МАТОВИЋ

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар