Logo Gradske biblioteke

Књига недеље – Балкан

BalkanНевелику књигу (око 80 стр) Исидоре Секулић (1877-1958) Балкан, објављује београдски Плави јахач у Библиотеци Плаве чарапе. Књига је објављена двојезично – као српско-француско издање  2012, а, поводом педесетогодишњице Исидорине смрти (2008), објављено је српско-енглеско издање. Уредник оба издања је Наташа Марковић која је и  оснивач  Плавог јахача.

„Ово је књига о таласу који је заборавио да је море. О нама који сањамо да Балкан једног дана буде добро место Европе. Мали смо, сами смо, сиромашни смо, опљачкани смо и од људи и од крваве историје, и нема никог ко ће да нас поведе у бајковиту будућност“,  записује Марковићева у уводу који насловљава Политике пријатељства.

 Плави јахач 1997. године први пут у Србији издаје и Исидорин роман Ђакон Богородичне цркве, објављен у Загребу 1919. године, књигу која је осамдесет година била сколњена од јавности.

Балкан садржи три есеја Исидоре Секулић, који су нађени после њене смрти у необјављеним рукописима: Балкан, написан 1940, Проблем малог народа (1932) и Усредсређујемо се : расејаност није мана него порок (1940). Наредно поглавље Крв и мед објављује есеј Дарка Танасковића Између „Европске Турске“ и „Југоисточне Европе“. Биографски есеј О књижевници потписује такође уредница и наглашава: „.. Говорила је седам језика, а од десете године учила је латински и грчки […]. Била је прва жена академик у Срба, примљена у Краљевску српску академију наука као дописни члан 1939, а као редовни 1950. Била је први професионални писац у Србији. Била је први председник Удружења писаца Србије и оснивач Пен клуба, још у старој Југославији…“.

Поштоваоце Исидориног књижевног дела, Балкан уводи у ново ишчитавање и интерпретацију књижевног дела великог балканофила, „апостола самоће“ која је била „довољно Српкиња и довољно космополита“,  прве Европљанке српске културе чија је филозофија живота садржана у три речи: рад, сиромаштво и ћутање.

„Балкан је борба старости и младости […]. Стран свет и страни политичари обично немају никакво, или имају само слабо знање и искуство балканско. А ако га имају какво-такво, из посебних политичких разлога приказују Балкан увек као разбијен брод, и који још и даље љуља бура неслоге и нетрпељивости, и који неминовно мора да држи неко споља, да не потоне. Стран свет, зато истиче увек као проблем Балкана само проблем поједине државе балканске, тачно оне која у даном моменту заборавља своје полуострво. На Балкану пак, или се то трпи или се оно заборавља: заборавља да смо целина…“, записује Исидора још 1940. године.

Балкан је представљен  у Лондону у Fulham библиотеци у којој постоји колекција књига на српском језику. Промоцији су, између осталог, присуствовали представници Српског друштва које броји 1.000 чланова, конзул Србије у Енглескоји, парох Православне цркве у Лондону… У Лондону је обележено и сто година од објављивања прве Секулићкине књиге Сапутници (1913). Присутне је посебно интересовало зашто се тако мало дела српских писаца преводи на стране језике. Иако писан пре више од седам деценија, њен Балкан  је, на жалост, и данас више него актуелан.

                                                   Милица БАКОВИЋ

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар