Андра Поповић
РАТНИ АЛБУМ : 1914-1918 = ALBUM DE LA GUERRE : 1914-1918= A WAR ALBUM : 1914-1918 [приредио Милован Витезовић]

ratni-albumУ светлу стогодишњице Првог светског рата, прво допуњено издање Ратног албума : 1914-1918 Андре Поповића [Православна реч, Нови Сад, 2013], у паралелном преводу на француски [превод Ана Топољска] и енглески језик [превод Ангелина Чанковић Поповић] представља издавачки подухват године – књигу над књигама. Овим фототипским издањем слави се, не само стогодишњица Великог рата, већ и изворно капитално издање из 1926. године потпуковника Андре Поповића. То раритетно оригинално издање, трајно сведочанство страдања српског народа, захваљујући легату Миливоја и Божидарке Филиповић, чачанска Градска библиотека баштини од 1948. године те су малобројни корисници који су добро препознавали српски идентитет у Југославији, имали прилику да ову публикацију имају у рукама и пре овог обновљеног издања. Данас, обе ове фотомонографије у свим библиотекама имају посебан тртман.

Академик Милорад Екмечић у закључку свог темељног предговора Место Првог светског рата у историји српског народа наглашава да је улога Србије у том ослободилачком рату „свећа која ће вечно горети“.

„Ратни албум историје Светског рата 1914-1918. у фотографијама, сликама, скицама и сажетим подацима о њима најуверљивија је и најпотреснија књига ове историјске епохе у којој су промењене карте држава Европе. У тој четворогодишњој епохи највећих битака у свој дотадашњој историји света наш српски народ се представио достојним историје и, иако мали, показао се великим и узвишеним међу првим народима света“, записује свој благослов Његова светост патријарх српски господин Иринеј.

Албум потпуковника Андре Поповића сабира око 3.000 фотографија, сређених хронолошки, по фронтовима и тематски. Поред познатих личности из тог доба, налазе се и бројни детаљи страдања обичних људи и цивилних жртава као и детаљи са линије фронта.

Ново издање које је приредио Милован Витезовић, састављено је из више делова. У целини је замишљено да буде „историја светског рата“ те је допуњено новим фотографијама, документима, историјским тумачењима, скицама и прилозима запуштених гробаља… Рецензенти ове најболније спомен књиге, која документовано представља портрет српског народа међу европским народима су академик Милорад Екмечић и др Славенко Терзић.

У овом албуму су и фотографије које је направио противник за које су њихови творци мислили да се никада неће предати на увид јавности: одвођење цивилног становништва у концентрационе логоре који су се први пут у европској историји појавили на подручју где живе Срби или у близини српских земаља, ту су и снимци обешених људи, чак и жена, фотографије знаних и незнаних пред историјом једнако достојних…

На промоцији ове фотомонографије, Милован Витезовић је, између осталог, нагласио: „Претеча ове монографије била је књига која је носила наслов „Голгота Србије“ који је дао француски генерал Мондезир и који је пребацио и краља Петра Првог Карађорђевића из Албаније. Она је објављена 1916. године, дакле усред рата. У исто време француски амбасадор у Србији који се такође повлачио са војском такође је објавио књигу 1916. године на француском језику. Преведена је код нас и стигла је на Крф 1917. године. Трудили су се да свету саопште истину о Србима вероватно зато да би своју јавност више заинтересовали за Србе. У историји света није било веће љубави између два народа као што је то било између Срба и Француза у време Првог светског рата“.

           Милица Баковић