Библиотечки радници у Чачку временом су разумели значај програмски и развојно уобличене издавачке делатности за њен квалитет. Тако су настајале едиције Књига госта (1973), Токови (1979), Жубори (1983), завичајна библиотека Врела (1983), едиције Каталози изложби (1984), Завичајна библиографија (1992), Сунчаник (1999), лист Дисово пролеће (од 1971), стручни часопис Глас библиотеке (1988). Околности у којима је Библиотека обављала свој рад свих ових година су, најчешће, биле неповољне по континуитет издавачке делатности, тако да су се поједине едиције временом угасиле или нису заживеле (Жубори, Сунчаник).

У овој едицији објављују се књиге песама добитника Дисове награде. Едиција је званично покренута 1985. године, али се књиге добитника награде објављују од 1971, тако да је до 2010. године објављено укупно 35 књига поезије. Објављене књиге представљају избор ранијих збирки песама или поновљена издања, мада се настоји сваке године да песник припреми и неке необјављене песме.

Објављене књиге у оквиру едиције Књига госта:

  1. Милош Црњански, Стражилово, 1973.
  2. Скендер Куленовић, Стојанка мајка Кнежопољка, 1975.
  3. Бранко В. Радичевић, Земља, 1976.
  4. Душан Костић, Балада мене крај мостова, 1977.
  5. Блаже Конески, Стара лоза, 1978.
  6. Стеван Раичковић, Три песме о Тиси, 1979.
  7. Јуре Каштелан, Коњиц без коњика, 1980.
  8. Славко Вукосављевић, Родољубиве песме, 1981.
  9. Изет Сарајлић, Неко је звонио, 1982.
  10. Александар Ристовић, Горе и доле, 1983.
  11. Цирил Злобец, У трагању за својим ликом, 1984.
  12. Борислав Радовић, Тридесет изабраних песама, 1985.
  13. Весна Парун, Понорница, 1986.
  14. Радован Павловски, Младић који спава у подне, 1987.
  15. Иван В. Лалић, Византија, 1988.
  16. Љубомир Симовић, Храст на Повлену, 1989.
  17. Матија Бећковић, Надкокот, 1990.
  18. Танасије Младеновић, Тридесет три сонета, 1991.
  19. Алек Вукадиновић, Бајка кућне слике, 1992.
  20. Јован Христић, Нове и најновије песме, 1993.
  21. Милутин Петровић, Промена, 1994.
  22. Милован Данојлић, На обали, 1995.
  23. Миодраг Павловић, Небо у пећини, 1996.
  24. Драган Колунџија, Затвореник у ружи међу својима, 1997.
  25. Божидар Тимотијевић, Песме (1951-1997), 1998.
  26. Милосав Тешић, Бубњалица у пчелињаку, 2001.
  27. Мирослав Максимовић, Београдске песме, 2002.
  28. Душко Новаковић, Изабрао сам месец, 2003.
  29. Радмила Лазић, Пољуби ил уби, 2004.
  30. Војислав Карановић, Дах ствари, 2005.
  31. Слободан Зубановић, Дорћолски дисконт, 2006.
  32. Милан Ђорђевић, Ватра у башти, 2007.
  33. Владимир Копицл, Совин избор, 2008.
  34. Никола Вујчић, Расути звук, 2009.
  35. Саша Јеленковић, Књига о сумњи, 2010.
  36. Живорад Недељковић, Неумерени рад година, 2011.
  37. Драган Јовановић Данилов, Вино с вулкана, 2012.
  38. 50. јубиларно Дисово пролеће – није додељена награда (2013)
  39. Ана Ристовић, Нешто светли, 2014.
  40. Саша Радојчић, Дуге и кратке песме, 2015.
  41. Томислав Маринковић, Издвојене тишине, 2016.
  42. Злата Коцић, Хармон, 2017.
  43. Ђорђе Нешић, Сунце и лед, 2018.
  44. Ђорђо Сладоје, Одлагање одласка, 2019.
  45. Рајко Петров Ного, Вран гавран Дис, 2020.

Едиција Токови је установљена 1979. године и у оквиру ње објављују се књиге младих, још неафирмисаних песника, награђених на конкурсу за најбољу прву збирку. Ова едиција има изузетну вредност за чачанску библиотеку, јер она представља увођење нових имена у српску књижевност, од којих су нека постала препознатљива када се говори о модерном српском песништву.

Објављене књиге у оквиру едиције Токови:

  1. Бранислава Малтез, Трагови, 1979.
  2. Добривоје Робајац, Епитафи, 1980.
  3. Миодраг Марковић, Раскршћа, 1982.
  4. Миладин Вукосављевић, Оглашавање пепела, 1983.
  5. Невенка Мосић, Приближавање, 1984.
  6. Ратко Марковић Риђанин, Међа, 1986.
  7. Радослав Вучковић, Корени и корови, 1988.
  8. Владимир Димитријевић, Крчази сенки, 1989.
  9. Снежана Ковачевић, Ватре луталице, 1990.
  10. Живорад Недељковић, Погрешна прогноза, 1991.
  11. Живорад Котлајић, Божури на Запису, 1991.
  12. Бранислав Чегањац, Доњи свет, 1991.
  13. Владета Коларевић, Душа и плен, 1992.
  14. Милан Лукић, Тело, 1994.
  15. Милен Алемпијевић, Склупчани гласови, 1995.
  16. Оливера Вуксановић, Водени цвет, 1996.
  17. Миодраг Рибић, Речи речи, 1997.
  18. Бранко Крстић, Ушће времена, 1999.
  19. Јелена Радовановић, Повремени прекиди са зујањем, 2000.
  20. Јован Поповић, Године вечности, 2001.
  21. Јелена Марковић, Како смо се играли са покојном баком, 2002.
  22. Озрен Петровић, Прелазно доба, 2004.
  23. Александар Белић, Ваздух у полумраку, 2005.
  24. Јања Раонић, Пенелопа у транзицији, 2006.
  25. Драган Радованчевић, Клатно се боји летења, 2006.
  26. Милка Поповић, Песме, 2007.
  27. Владимир Стојнић, Време се завршило, 2008.
  28. Бојан Васић, Срча, 2009.
  29. Андрија Б. Ивановић, Паклена рунда, 2010.
  30. Гордана Смуђа, Друга места, 2011.
  31. Мирко Јовановић, Каменолом, 2012.
  32. Бојан Марковић, Риба која је прогутала свет, 2013.
  33. Јана Алексић, Топао камен, 2014.
  34. Маша Сеничић, Океан, 2015.
  35. Огњен Обрадовић, Отицања, 2016.
  36. Јована Маројевић, Убери ме, 2017.
  37. Далибор Томасовић, Онисм, 2018.
  38. Милица Шпадијер, Шар-планина, 2019.
  39. Александра Јовановић, Јагма, 2020.

Године 1983. покренута је завичајна библиотека „Врела“, као едиција која ће баштинити стваралаштво завичајних књижевника. У оквиру едиције објављено је 1983. године поновљено издање приповедака „Живот за живот“ Александра Радуловића. Та књига је дуго година била једина публикација библиотеке Врела, да би од 2000. године практично био обновљен рад у оквиру ње. Књига Миодрага Мила Божанића „Жетва душе“ излази из штампе 2000. године, следи „Речима кроз време“ Љубомира М. Марковића (2001), збирка приповедака Данице Марковић „Купачица и змија“ (2003), „Присени“ Синише Пауновића (2003) и „Оно време кружока“ Ранка Симовића (2005). У 2006. години објављена је књига „Кад су летеле камилавке“ Синише Пауновића, документарна проза о историјским догађајима из 1937. године, у вези са обарањем Конкордата са Ватиканом у Краљевини Југославији. Као осма књига ове едиције у 2013. години објављена је књига „Дису у гостима“ (приредио Драган Хамовић), у којој су обједињене сачуване беседе и интервјуи добитника Дисове плакете/награде и гостију „Дисових пролећа“ од 1964. до 2012. године.

Објављене књиге у едицији Врела:

  1. Александар Радуловић, Живот за живот, 1983.
  2. Миодраг Миле Божанић, Жетва душе, 2000.
  3. Љубомир М. Марковић, Речима кроз време, 2001.
  4. Даница Марковић, Купачица и змија, 2003.
  5. Синиша Пауновић, Присени, 2003.
  6. Ранко Симовић, Оно време кружока, 2005.
  7. Синиша Пауновић, Кад су летеле камилавке, 2006.
  8. Дису у гостима, прир. Драган Хамовић, 2013.

Полазећи од значаја библиографија за сваки истраживачки рад, у Градској библиотеци се од 1992. године посвећује већа пажња изради библиографија. Завичајне библиографије при том имају примарни значај, јер оне прикупљају, описују и сређују грађу за проучавање и оцену завичајне културе. Због тога је и настала едиција Завичајна библиографија, у којој је до сада објављено 17 наслова.


Поводом прославе 800 година постојања цркве у Чачку, Страцимирове задужбине, Биљана Николић и Марија Орбовић урадиле су 1992. године „Прилог за библиографију – 800 година цркве Богородице Градачке“, коју чини 344 библиографске јединице. Библиографију прате регистри серијских публикација, аутора и наслова обрађених текстова.

Богородица Градачка : прилог за библиографију / Биљана Николић, Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека, 1992. – 60 стр. ; 20 cm

(344 библиографске јединице)


Библиографију Данице Марковић (1900-1993) урадила је Милица Баковић 1993. године поводом шездесетогодишњице смрти ове познате српске песникиње рођене у Чачку. Поред збирки песама библиографија обухвата и поезију објављену у периодици од 1900-1903. године, антологије у којима је она заступљена, као и радове о књижевном делу Д. Марковић настале у периоду од 1904. до 1993. године.

Даница Марковић (1879–1932) : библиографија (1900–1993) / Милица Баковић ; сарадници Јелена Јелушић и Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека, 1993. – 35 стр. ; 20 cm

(241 библиографска јединица)


„Миодраг М. Јаћимовић – прилог за библиографију“ аутора Милице Баковић, објављена 1993. године, садржи 170 библиографских јединица овог чачанског књижевника, који је објавио двадесетак књига прозе, између којих и монографије о устаницима Арсенију Ломи и Лазару Мутапу, као и монографију Техничке школе у Чачку.

Миодраг Јаћимовић : прилог за библиографију / Милица Баковић. – Чачак : Градска библиотека,  1993. – 20 cm

(170 библиографских јединица)


„Библиографија др Радула Марковића“ аутора Марије Орбовић објављена је 1994. године и садржи 694 библиографске јединице. Овај књижевник и неуморни сакупљач народних умотворина, поред поезије за децу и одрасле, есеја, афоризама и епиграма, објавио је двадесетак књига народног стваралаштва, сакупљеног на просторима Западне Србије. Народне пословице су и тема његове докторске дисертације.

Библиографија др Радула Марковића : прилог / Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека, 1994. – 80 стр ; 20 cm. – (Завичајна библиографија ; 4)

(694 библиографске јединице)


Као пета књига едиције „Завичајна библиографија“ 1995. године објављена је „Библиографија Стевана М. Луковића“. Аутор Милица Баковић сакупила је 242 библиографске јединице о овом трагичном српском песнику, рођеном у Чачку 1877. Обухваћен је Луковићев рад, као и литература о њему од 1894. до 1993. године. Књига садржи и регистре аутора и наслова часописа и листова.

Библиографија Стевана М. Луковића : прилог / Милица Баковић. – Чачак : Градска библиотека, 1995. – 20 cm. – (Завичајна библиографија ; 5)

(242 библиографске јединице)


Биљана Николић је библиографски обрадила 1215 јединица за „Библиографију Радована М. Маринковића“ о чачанском новинару и књижевнику, потписнику преко 80 књига и неколико хиљада новинских текстова. Оглашавао се Маринковић у њима као песник, есејиста, етнолог, историчар, писац рецензија и приказа. Библиографија садржи и регистре, ауторски и насловни.

Библиографија Радована М. Маринковића : прилог / Биљана Николић. – Чачак : Градска библиотека, 1996. – 119 стр. ; 20 cm  . – (Завичајна библиографија ; 6)

(1215 библиографских јединица)


Поводом прославе 120 година од Јаворског рата 1996. године објављена је библиографија радова о овом историјском догађају, „Јаворски рат – библиографија“. Аутори, Љубомир и Светислав Марковић сабрали су 161 библиографску јединицу из монографија, дневника, мемоара, белетристике, бројних часописа и листова. На крају књиге дат је именик аутора.

Јаворски рат 1876 : библиографија / Љубомир М. Марковић, Светислав Љ. Марковић. – Чачак : Градска библиотека, 1996. – 46 стр ; 20 cm. – (Завичајна библиографија ; 7)

(161 библиографска јединица)


Мр Јелена Ковачевић и Милица Баковић су аутори књиге „Све моје године – библиографија Николе А. Косића са прилозима (1953-1998)“, објављене 1998. године. Никола А. Косић, мајор Војске Краљевине Југославије, провео је пола века у емиграцији у Америци бавећи се публицистичким радом. Тридесет година уређивао је Српски радио програм у САД.

Све моје године : библиографија са прилозима Николе А.Косића : 1952-1998 / Јелена Ковачевић, Милица Баковић. – Чачак : Градска библиотека : Удружење публициста, 1998 (Чачак : Етитекс). – 92 стр. ; 22 cm. – (Завичајна библиографија ; 8 )

(377 библиографских јединица)


Поводом 150 година Читалишта и 100 година штампарства у Чачку објављена је 1998. године ретроспективна библиографија „Чачанско штампарство и издаваштво 1833-1941“. У 429 библиографских јединица стало је скоро све што је објављено у Чачку у том периоду, обухватајући књиге и 51 лист и часопис. За ову фундаменталну књигу чачанске завичајне библиографије, аутор Марија Орбовић добила је награду „Стојан Новаковић“ за 1999. годину.

Чачанско штампарство и издаваштво : библиографија : 1833-1941 / Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека, 1998 (Чачак : Графика „Јуреш“). – 218 стр. ; 21 cm. – (Завичајна библиографија ; 9)

(429 библиографских јединица)


Марија Орбовић потписује библиографију часописа Врело, који издаје Завичајно друштво Трнава из Београда. Завичајно друштво Трнава посвећено је очувању народног културног стваралаштва, као и уметничког израза појединаца рођених или пореклом из села Трнава поред Чачка. Часопис објављује радове из историје, географије, књижевности, етнологије и фолклора трнавског и чачанског краја.

Врело : 1/1983 – 25/2001 : библиографија / Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ ; Београд : Завичајно друштво Трнава, 2001 (Чачак : Штампарија „Бајић”). – 87 стр. ; 21 cm. – (Завичајна библиографија ; 10)


Поводом 30 година излажења и 150 објављених бројева Градска библиотека је 2005. године објавила обимну библиографију часописа „Градац“, јединственог споменика српског, али и далеко ширег културног простора. Аутори библиографије, Мила Јовашевић и Марија Орбовић, обрадиле су 1570 јединица, класификовале их према УДК систему, а ради веће информативности израдиле и именски регистар, регистар преводилаца и регистар тематских бројева.

Градац : библиографија 1–151 / Мила Јовашевић, Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2005 (Београд : Зухра). – 168 стр. ; 25 cm. – (Завичајна библиографија ; 11)

(1570 библиографских јединица)


Из пера нашег познатог библиографа и библиотекара Добрила Аранитовића проистекла је 12. књига у едицији „Завичајна библиографија“: Андрија Б. К. Стојковић: био-библиографија, о познатом филозофу и научном раднику рођеном у Чачку. Аутор је у библиографији пописао 1.109 библиографску јединицу и урадио опсежне регистре: именски, стручни, регистар публикација итд.

Андрија Б. К. Стојковић : био-библиографија / Добрило Аранитовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2006 (Чачак : Графика „Јуреш“). – 286 стр. ; 21 cm. – (Завичајна библиографија ; 12)

(1109 библиографских јединица)


Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ објавила је био-библиографију „Плави дозиви Радојка Николића“, као 13. књигу едиције „Завичајна библиографија“. Аутор био-библиографије је библиотекар-саветник Марија Орбовић, а рецензент Оливера Недељковић. Прилог за библиографију Радојка Николића садржи 647 јединице, којом су обухваћени ауторски радови, као и литература о Радојку Николићу. Све јединице описане су „de visu“, а опис је дат према стандардима ISBD(M) и ISBD(CP). Библиографију прате регистар имена и рагистар наслова листова и часописа.

Плави дозиви Радојка Николића : био-библиографија / Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2007 (Чачак : Графика „Јуреш“). – 150 стр. ; 21 cm. – (Завичајна библиографија ; 13)

(647 библиографских јединица)


Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ објавила је био-библиографију завичајног књижевника, новинара и публицисте Синише Пауновића (1903-1995) „Испуњен живот“ поводом 160 година Библиотеке у Чачку. Аутор био-библиографије је библиотекар-саветник Марија Орбовић, а рецензенти су др Радивоје Микић и др Александра Вранеш. Био-библиографија Синише Пауновића садржи исцрпну студију о самом Пауновићу, његовом животу и обимном делу, прилоге за библиографију Синише Пауновића (са 1362 библиографске јединице), регистре имена, наслова листова и часописа. Све јединице описане су „de visu“, а опис је дат према стандардима ISBD(M) и ISBD(CP).

Испуњен живот : биобиблиографија Синише Пауновића / Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ : Породица Пауновић, 2008 (Београд : Чигоја штампа). – 380 стр. : фотогр. ; 23 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 14)

(1362 библиографске јединице)


Други део библиографије часописа „Врело“, за период 2002-2008. година, урадили су Марија Орбовић и Душан Баралић, војник на цивилном служењу рока, у 2009. години. Ова библиографија, 15. у едицији, допуњује претходну, која је урађена 2001. године, као 10. у едицији „Завичајна библиографија“.

„Врело“ : библиографија. 2, 2002-2008 / Марија Орбовић, Душан Баралић. – Београд : Завичајно друштво „Трнава“ ; Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2009 (Београд : Наука и друштво). – 116 стр. : илустр. ; 22 cm. – (Завичајна библиографија ; 15)

Тираж 200. – Стр. 3-9: О раду на часопису „Врело“ / Ранко Симовић. –
Регистар.

ISBN 978-86-903533-6-1 (брош.)

(617 библиографских јединица)


Марија Орбовић аутор је 16. књиге у едицији „Завичајна библиографија“, о часопису Полет, који је у Чачку уређивао Дојчило Митровић од 1924. до 1926. године. Овај омладински часопис далеко превазилази омладинске и чачанске оквире: мада је у Полету сарађивао велики број чачанских аутора -укупно 32 (25 ђака и 7 професора), чији радови чине 113 јединица библиографије часописа, приближно једна половина свих радова, Полет ипак није био локалног карактера, јер само девет јединица садрже локалне теме. Информативности монографије и лакшем сналажењу доприносе Именски регистар и Регистар разрешених псеудонгша и иницијала.

Полет : 1924-1926 / Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2009 (Чачак : Јуреш). – 201 стр.  : илустр. ; 22 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 16)

Тираж 300. – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија
часописа Полет: стр. 167-195. – Регистри.

ISBN 978-86-83375-49-3 (брош.)

(245 библиографских јединица)


„Светиљка за Александра Ристовића“ је  песникова био-библиографији  коју је Градска библиотека објавиила као 17. књигу у едицији Завичајна библиографија. Прилози за биографију овог значајног Чачанина заузимају педесетак страница са фотографијама, а аутор  Оливера Недељковић прикупила је 775 библиографских јединица из Ристовићевог стваралаштва, приређивачког и преводилачког рада. Уз именски регистар и регистар наслова листова и часописа, књига ће бити незаобилазно штиво будућим проучаваоцима дела Александра Ристовића који заузима високо место у српској литератури 20.века. Уредник издања је Даница Оташевић, а рецензент Марија Орбовић. Библиотека је 2010.године организовала научни скуп о стваралаштву Александра Ристовића и објавила зборник радова, па је објављивањем библиографије  на најбољи начин заокружен завичајни дуг овом песнику који је пре три деценије добио и престижну „Дисову награду“.

Светиљка за Александра Ристовића : прилози за библиографију : (1950-2011) / Оливера Недељковић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2012 (Чачак : Штампарија „Бајић“). – 209 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 17)

Тираж 200. – Регистри.

ISBN 978-86-83375-63-9 (брош.)

(775 библиографских јединица)


Поводом тридесет година од смрти Драгослава Грбића, чачанског песника, прозног писца и есејисте, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” објавила је књигу „Нађени одблесци Драгослава Грбића” аутора Марије Орбовић као 18. књигу у оквиру едиције „Завичајна библиографија”. Ова биобиблиографија представља подсећање на неправедно заборављеног и недовољно афирмисаног чачанског писца, чије обимно и вредно књижевно дело никада није доживело званичну афирмацију југословенске, па ни овдашње критике. Признати библиограф и аутор публикације, Марија Орбовић, примењује уобичајен концепт при изради ове персоналне библиографије. У првом делу пописани су радови Драгослава Грбића, а у другом литература о њему. Књига садржи и два регистра: именски и регистар наслова листова и часописа.

Нађени одблесци Драгослава Грбића : прилози за библиографију / Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2014 (Чачак : „Јуреш“). – 158 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 18)

Тираж 300. – Регистри.

ISBN 978-86-83375-71-4

(743 библиографске јединице)


„Сабирник научног дела: библиографија Ђорђа Ђукића” приређивача Милице Баковић је 19. књига коју је чачанска Библиотека објавила у едицији „Завичајна библиографија” 2015. године. У књизи је направљен исцрпан попис научних и стручних радова проф. др Ђорђа Ђукића, а непосредан повод за израду ове публикације је четрдесетогодишњица његовог рада.  Библиографија садржи 376 библиографских јединица које су настале у периоду од 1974. до 2014. године. Поред пописа радова проф. др Ђорђа Ђукића, радова о њему и бројних значајних прилога, библиографија садржи и регистре наслова ауторског, коауторског, редакторског, уредничког, рецензентског и лексикографског Ђукићевог рада, затим регистар наслова часописа и листова као и регистар наслова његових научних радова и чланака.

Сабирник научног дела: библиографија Ђорђа Ђукића / Милица Баковић ; [ превод на енглески језик Никола Баковић, превод на немачки језик Наташа Кривачевић Поповић]. – 1. изд – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ ; Београд Економски факултет, Центар за издавачку делатност, 2015 (Чачак : Светлост). – 202 стр. : илустр. ; 23 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 19)

Тираж 200. – Регистри.

ISBN 978-86-83375-74-5

(376 библиографских јединица)


У оквиру едиције „Завичајна библиографија”, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” је 2016. године објавила 20. књигу посвећену једној од највреднијих и најочуванијих збирки књига и периодике публикованих у другој половини XIX и првој половини XX века на српском језику под насловом „Каталог Легата Миливоја и Божидарке Филиповић”. Ова значајна збирка, која укупно броји преко 3.000 наслова монографских и серијских публикација, налази се у власништву чачанске Библиотеке од 1948. године, а 2013. је проглашена културним добром од великог значаја. Поред библиографског пописа публикација, регистара и допунских информативних прилога, Каталог садржи и неке мање познате чињенице из живота учитељског пара Филиповић које је мр Маријана Матовић изнела у уводном делу ове обимне и свеобухватне књиге.

КАТАЛОГ легата Миливоја и Божидарке Филиповић / аутори Маријана Матовић … [ и др] ; главни уредник Богдан Трифуновић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2016 (Београд : Службени гласник). – 540 стр. : илустр. ; 27 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 20)

Тираж 500. – Регистри.

ISBN 978-86-83375-84-4

(2869 библиографских јединица)


Друго измењено и допуњено издање библиографије проф. др Ђорђа Ђукића објављено је 2017. године као 21. књига у едицији „Завичајна библиографија”. Приређивач, Милица Баковић наводи да друго издање „Сабирника научног дела” обухвата попис радова проф. др Ђорђа Ђукића и радова о њему насталих у периоду од 1974. до 2017. године, а разлог да се нови попис сачини произилази из потребе за лакшим и бржим претраживањем, класификовањем и систематизовањем Ђукићевог научно-истраживачког рада. Библиографија садржи 412 јединица, а као и прво издање, публикација je подељена у три тематске целине.

Сабирник научног дела: библиографија Ђорђа Ђукића / Милица Баковић ; [ превод на енглески језик Никола Баковић]. – 2. измењено и допуњено изд. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ ; Београд Економски факултет, Центар за издавачку делатност, 2017 (Чачак : Светлост). – 244 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 21)

Тираж 150. – Регистри.

ISBN 978-86-83375-87-5

(412 библиографских јединица)

Каталози изложби почели су да излазе 1984. године, када је библиотекар Биљана Николић поводом изложбе „Писана реч 1944–1984“ припремила истоимени каталог. У њему је приказана издавачка продукција у Чачку у четрдесет послератних година. Мада фактички покренута 1984. године, ова издавачка целина свој назив је озваничила тек 2001. године. Биљана Николић је, такође, аутор и каталога „Штампана реч“, приређеног 1987. године уз изложбу листова и часописа који су излазили у Чачку од 1899. до 1987. године. Та пракса је настављена, па је сваке наредне године објављен један или два каталога. Ови каталози прате тематске изложбе књига које пружају увид у богатство библиотечког фонда. Већина каталога објављена је поводом Дисовог пролећа, у част добитника „Дисове награде“, а нешто мањи број прати друге изложбе: о Доситеју Обрадовићу (1989, 250 година од рођења), Хаџи-Продановој буни (1989. године, поводом 175 година од избијања буне), Боју на Љубићу (такође поводом 175 година), Лази Костићу (1991), Богородици Градачкој (1992), о чачанском штампарству и издаваштву (1998), каталог посвећен обележавању осам векова од оснивања Хиландара (1998), Пушкину (1999), каталог изложбе „У почетку беше реч“ (2001). Када се прелистају старија издања (до 1995), приметан је мањи обим и скромнија графичка опрема, да би се од 1996. године кренуло са амбициознијом концепцијом. Аутори каталога су библиотечки радници: Биљана Николић, Цана Танасковић, Милица Баковић, Марија Орбовић, мр Маријана Матовић, Оливера Недељковић, Биљана Мијаиловић, Душица Косић.

Списак објављених каталога:

  1. Биљана Николић, Писана реч, 1984.
  2. Биљана Николић, Штампана реч, 1987.
  3. Биљана Николић, Хаџи-проданова буна 1914-1989, 1989.
  4. Цана Танасковић, Доситеј Обрадовић, 1989.
  5. Биљана Николић, Милица Баковић и Марија Орбовић, Бој на Љубићу 1815-1990, 1990.
  6. Цана Танасковић, Лаза Костић 1841-1910, 1991.
  7. Михаило Бошњаковић, … Са очима изнад сваког зла, 1991.
  8. Марија Орбовић, Изложба књига Танасија Младеновића, 1991.
  9. Биљана Николић, Марија Орбовић, Богородица Градачка кроз векове, 1992.
  10. Милица Баковић, Мила Бакић, Зора Петровић, Изложба књига (Алека Вукадиновића), 1992.
  11. Марија Орбовић, На стазама стварања, 1993.
  12. Мила Бакић, Зора Петровић, Јован Христић Прилог за библиографију, 1993.
  13. Мила Бакић, Зора Петровић, Милутин Петровић : Прилог за библиографију, 1994.
  14. Марија Орбовић, Књижевно дело Милована Данојлића, 1995.
  15. Марија Орбовић, Миодраг Павловић – Каталог, 1996.
  16. Драган Колунџија, Затвореник у ружи међу својима, 1997.
  17. Мр Маријана Матовић, Божидар Тимотијевић – Прилог за библиографију, 1998.
  18. Марија Орбовић, Чачанско штампарство и издаваштво 1833-1941, 1998.
  19. Зорица Порчић, Осам векова Хиландара, 1998.
  20. Даница Оташевић, Радован М. Маринковић, Градска библиотека у Чачку 1848-1998. (Документа), 1998.
  21. Оливера Вуксановић, И сваке јесени ја снова цветам. А. Сергејевич Пушкин, 1999.
  22. Мр Маријана Матовић, Новица Тадић (каталог изложбе књига), 2000.
  23. Мр Маријана Матовић, Оливера Вуксановић, У почетку беше реч, 2001.
  24. Марија Орбовић, Милосав Тешић : Каталог за изложбу књига „Прелест језика“. Прилог за библиографију, 2001.
  25. Зорица Порчић, Kаталог поклоњених књига Гете института, 2001.
  26. Марија Орбовић, Пером у живот – Синиша Пауновић у књигама, документима и фотографијама, 2002.
  27. Оливера Вуксановић, О животу и књигама Мирослава Максимовића, 2002.
  28. Мр Маријана Матовић, Портрет до даљњег, 2003.
  29. Оливера Вуксановић, Она друга, 2004.
  30. Милица Баковић, Скица за аутопортрет, 2005.
  31. Оливера Недељковић, Лист листу, 2006.
  32. Биљана Мијаиловић, Пут међу путевима: каталог изложбе посвећене Слободану Зубановићу, добитнику Дисове награде за 2006. годину, 2006.
  33. Оливера Вуксановић, Вртови у пустињи : каталог изложбе посвећене Милану Т. Ђорђевићу, добитнику Дисове награде за 2007. годину, 2007.
  34. Мр Маријана Матовић, Најбољи свет : каталог изложбе посвећене Владимиру Копицлу, добитнику Дисове награде за 2008. годину, 2008.
  35. Душица Косић, Реченица дуга као лет : каталог изложбе посвећене Николи Вујчићу, добитнику Дисове награде за 2009. годину, 2009.
  36. Милица Баковић, Праг оностраног : каталог изложбе посвећене Саши Јеленковићу, добитнику Дисове награде за 2010. годину, 2010.
  37. Марија Радуловић, Право на светове : [каталог изложбе посвећене Живораду Недељковићу, добтнику Дисове награде за 2011. годину], 2011.
  38. Мр Маријана Матовић, Данилов, играч стакленим перлама : каталог изложбе посвећене Драгану Јовановићу Данилову, добитнику Дисове награде за 2012. годину, 2012.
  39. Мр Маријана Матовић, Код вас је пролеће: каталог ретроспективне изложбе „Дисових пролећа“ (1964-2013), 2013.

Књига „Читалишта и библиотеке у Чачку“ Љубомира Марковића објављена је као прва и, засада, једина у едицији „Вукове стазе“. У књизи је на основу докумената приказан развој библиотекарства у чачанском крају од 1848. године, када је основано прво читалиште у Чачку, па све до 1987. године, али је највише простора посвећено развоју Градске библиотеке.

У оквиру манифестације Дисово пролеће Градска библиотека је објавила и зборник „Песници Дисовог пролећа“ у две књиге. Прва је изашла 1978. године и садржи песме првих 15 лауреата. Избор песама, предговор и белешке о песницима написао је Миладин Вукосављевић. Књига је објављена у сарадњи са „Чачанским гласом“ и СИЗ-ом културе. Другу књигу објавила је Градска библиотека самостално 1989. године. Милован Урошевић је извршио избор песама и написао предговор и белешке о песницима, учесницима на следећих десет Дисових пролећа. Михајло Пантић је 2003. године приредио књигу “Онај живот“, у којима су сабране песме првих 40 добитника Дисове награде.

Градска библиотека 1848–1998 (1998) наслов је публикације објављене поводом 150-годишњице оснивања првог читалишта и претече Градске библиотеке у Чачку. Књигу су припремили директор библиотеке Даница Оташевић и публициста Радован М. Маринковић. Стање и перспективе развоја завичајних фондова (2004) је зборник радова са саветовања библиотекара Србије одржаног у Чачку, у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ децембра 2000. године. Мотив за саветовање, то јест настајање зборника, проистекао је из запостављености завичајних фондова и грађе у домаћем библиотекарству (слично саветовање пре тога одржано је 18 година раније у Нишу), као основних чувара националне баштине и културног идентитета.

Публикација Књига као лек (2004) настала је поводом успешне реализације пројекта „Књига као лек“, који је реализован у Окружном затвору у Чачку у периоду 2001–2003. година. Осмишљени програм културно–просветног рада са затвореницима, у циљу њихове лакше ресоцијализације, оствариван је у склопу пројекта проширивања корисничких услуга савремене библиотеке.

Поводом јубиларног 50. Дисовог пролећа Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ објавила је 2013. године репрезентативно издање сабраних песама Владислава Петковића Диса „Са заклопљеним очима“. Ово издање, које је побрало многобројне похвале од стручњака, књижевника и критичара због свог изгледа и квалитета, уредила је Даница Оташевић, а ликовно-графичко обликовао Зоран Јуреш.

Korica-Sa-Zaklopljenim-ocim

Списак посебних и заједничких издања:

  1. Програм развоја Градске библиотеке 1970-1975, [1970]
  2. Песници Дисовог пролећа I (прир. Миладин Вукосављевић), 1978.
  3. Младост Титу (ур. Љубомир Марковић, Драгослав Николић), 1981.
  4. Жубори : зборник песама ученика основних и средњих школа Чачка и околине 1-6, 1983-1990.
  5. Љубомир Марковић, Читалишта и библиотеке у Чачку, 1987.
  6. Песници Дисовог пролећа II (прир. Милован Урошевић), 1989.
  7. Даница Оташевић, Радован М. Маринковић, Градска библиотека у Чачку : 1848-1998, 1998.
  8. Милен Алемпијевић, Хаљина са цветовима, 1999.
  9. Светислав Љ. Марковић (прир.), Животокњижје Љубомира М. Марковића, 2001.
  10. Светлана Вучковић, Траг немира, 2001.
  11. Јелена Ковачевић, Руске теме у Српском књижевном гласнику : (1901-1914), 2001.
  12. Дисова поезија : зборник радова (ур. Новица Петковић), 2002.
  13. Стеван Луковић, Песме, 2002.
  14. Милорад Лазовић, Уловљен у време, 2002.
  15. Онај живот : четрдесет песника Дисовог пролећа (приредио, предговор и белешке написао Михајло Пантић), 2003.
  16. Стање и перспективе развоја Завичајних фондова (зборник радова), 2004.
  17. Кроз капију : књига као лек (прир. Даница Оташевић), 2004.
  18. Никољско јеванђеље, 2005.
  19. Даница Марковић, Историја једног осећања : сабране песме, 2006.
  20. Тренуци Данице Марковић : зборник радова (ур. Слободанка Пековић), 2007.
  21. Богдан Трифуновић, Живот под окупацијом : чачански округ 1915-1918, 2010.
  22. Владислав Петковић Дис, Са заклопљеним очима, 2013.