lovac_u_zitu

Ловац у житу

ЛОВАЦ У ЖИТУ
Џером Дејвид Селинџер

„Живот је игра коју играш поштујући правила”, једно је од првих начела које јунаку романа „Ловац у житу” Холдену Колфилду, америчког писца Џерома Дејвида Селинџера, саветују одрасли. Шеснаестогодишњи тинејџер, син добростојећег адвоката из угледне њујоршке породице, избачен по четврти пут из средње школе због лошег успеха, каже: „Игра, ма немој. Ако се нађеш на страни где су све сами грофови, онда је игра. Али ако се нађеш на другој страни, каква је то игра? Никаква. Нема игре”… Ту почиње Холденов бунт против уврежених схватања света у коме живи и сумња да му тај свет може пружити оно што он жели. Гадио му се свет и понашање одраслих опседнутих материјалним, конформизмом. „Мрзим живот у Њујорку и све лицемере, учиш да би једног дана купио глупи кадилак, велику кућу, великодушно умиреш за безвредну ствар”, каже млади бунтовник који руши официјелна клишеа, али је у сукобу и са собом самим. Изгубљен, збуњен, прави грешке и сукобљава се на сваком кораку, опија, туче… Али одговор на једноставно питање које њему много значи – куда одлазе патке када се заледи језеро у Централ парку – не налази.

Само три дана траје Холденова исповест у роману, али довољно да постане књижевна икона многих генерација не само Америке, него и света. Иако је „Ловац у житу” објављен 1951. године, Холден Колфилд проговорио је универзалним језиком адолесцената: њега све смара, депримира, све му је досадно, обара га, имбецилно је, небулозно, свуда су давежи, фолиранти, скотови, морони, ноторни кретени, долази му да поврати од филма, размишљања вршњака… „Брдо младића, а нигде мозга”, каже за своју генерацију у коју се не уклапа. Онда за себе: „Луд сам. Стварно сам луд, кунем се”… То закључује више пута. У потрази за одговорима и светом без клишеа, све га је нервирало, много тога га је дотукло… Није могао да нађе пут куда жели да иде, смисао живота, а одбијао је да се прилагоди…

Позадина је ипак, сложенија. Селинџер је лик тинејџера Холдена „понео” у рат 1944. године у коме је скоро 300 дана био у непрестаним борбама у Нормандији и Европи,  суочио се  као контраобавештајац са логором смрти у околини Дахауа. После рата лечио се од ужаса које је видео. Холден јесте постојао, он је Џ. Д. Селинџер! Роман му је донео огромну славу, спада међу десет најтраженијих књига свих времена у Америци. Селинџер је побегао од те славе, није дозволио екранизацију романа, није давао интервјуе, није написао више ниједну реч о Холдену. Дописују га генерације тинејџера, а критичари вагају да ли је то ратни или тинејџерски роман. Свеједно, „Ловца” треба читати.

Даница Оташевић

Погледајте трејлер на YouTube каналу Градске библиотеке Чачак