Početna · Prikazi

16. broj Glasa biblioteke


Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" je u junu 2010. objavila 16. broj stručnog časopisa za bibliotečko-informacionu nauku "Glas biblioteke". Ovaj broj za 2009. godinu sadrži 15 priloga bibliotekara iz čitave Srbije i, što je veoma značajno, iz različitih tipova biblioteka (iz nacionalnih, univerzitetske, visokoškolske i javnih biblioteka), na ukupno 230 stranica. Za izbor sadržaja koji se nalazi na stranicama časopisa zaduženi su, zajedno sa redakcijom, urednik Marija Orbović i glavni i odgovorni urednik Danica Otašević. Rezimee na engleski jezik prevodi Milutin Orbović, dok je izgled časopisa poveren „Grafici Jureš“. Svaki rad je sa UDK brojem, rezimeom, sažetkom i ključnim rečima na srpskom i engleskom jeziku.


Glas biblioteke 16

“Glas biblioteke” je rezime dešavanja iz struke izloženih u šest rubrika: Mrežа, Ugao, Nasleđe, Pogled, Bibliografija i Izveštaj. Za oblast digitalizacije i digitalne biblioteke od značaja je uglavnom prva rubrika Mreža, u kojoj su objavljena tri značajna i zanimljiva rada.

Tekst Bogdana Trifunovića i Aleksandra Vukajlovića pod nazivom "Upravljanje informacijama u procesu digitalizacije bibliotečke građe" zasnovan je na iskustvu iz prakse i pokušaju da se informacije koje su uglavnom „razbacane“ organizuju u uređene sisteme. Radom je prezentovana primena softverskog sistema u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ značajnog za potrebe digitalnih dokumenata i kompletan proces digitalizacije.

"Sadašnji i budići korisnici veba u bibliotekama" tema su teksta Vesne Injac-Malbaše (Narodna biblioteka Srbije). Ovaj interesantan istraživački rad upoznaje nas, između ostalog, sa zanimljivom studijom o potrebama i navikama takozvane Google generacije i neophodnim pravcima budućeg razvoja biblioteka i bibliotekarstva. Studija preokreće opšte verovanje da su mladi rođeni posle 1993. godine informaciono najpismenija od svih dosadašnjih generacija...

Kao jedan od pokretača inicijative za osnivanje Nacionalnog centra za digitalizaciju, Matematički fakultet u Beogradu danas se izdvaja po originalnom rešenju svoje digitalne biblioteke - riznice matematičkih nauka, namenjene svim ljubiteljima ove oblasti. Od prvih digitalizovanih knjiga do danas govori Tamara Butigan-Vučaj (Narodna biblioteka Srbije) u radu "Matematika za sve: Digitalna biblioteka".

Tokom 2010. godine biće objavljena i elektronska verzija ovog broja časopisa, a informacija o tome naći će se na stranicama bloga.

30.07.2010. 14:23

Objavljen 16. broj Pregleda NCD


Nacionalni centar za digitalizaciju objavio je 16. broj "Pregleda Nacionalnog centra za digitalizaciju" za 2010. godinu, koji se sastoji od radova predstavljenih na prošlogodišnjoj, VIII nacionalnoj konferenciji NCD-a.

Ukupno je objavljeno 9 radova na 77 stranica, koji se bave raznim temama iz oblasti digitalizacije, digitalnog očuvanja, veb arhiviranja i digitalne humanistike:
Doctoral Dissertations in Logic from Virtual Library of the Faculty of Mathematics in Belgrade, Mirjana Borisavljević, 1 - 17
Web Archiving Projects End-user Perspective, Bogdan Trifunović, 18 - 24
Digitization of the Works of Dr Miloš Radojčić, Miloš Milovanović, 25 - 34
Old Slavonic Manuscript Texts, Branislav Tomić, 35 - 42
3D Scanning at Vinča – a Solution for Conservation and Study of Cultural Heritage, Nenad Tasić and Goran Stepanović, 43 - 48
Sound Map of Serbia, Milica Stevanović, 49 - 54
Digitisation of Collections in the National Museum of Požarevac, Teodora Branković and Maja Šega, 55 - 58
Sistory – Internet Portal of Slovenian Historiography, Mojca Šorn, 59 - 68
Digitization of the Non-book Material and Cultural and Public Activities of the Public Library Bor: Effects and Implementation of New Projects, Dragan Stojmenović, 69 - 77.

I ovaj broj "Pregleda NCD", kao i njegovi prethodnici, donosi veoma zanimljive i raznovrsne tekstove različitih iskustava iz različitih ustanova koje se bave nekim segmentom digitalizacije (biblioteke, muzeji, naučni instituti, fakulteti), tako da ne sumnjamo da će odgovoriti potrebama teoretičara i praktičara iz ove oblasti.

17.05.2010. 09:33

Objavljen 15. broj Pregleda NCD


Sa velikim zadovoljstvom prenosimo vest da je Nacionalni centar za digitalizaciju objavio 15. broj svog elektronskog časopisa Pregled Nacionalnog centra za digitalizaciju. Pomenuti broj nalazi se na adresi http://elib.mi.sanu.ac.rs/pages/browse_issue.php?db=ncd&rbr=1 i sadrži ukupno 12 priloga na 80 strana. Glavni urednik časopisa je prof. dr Žarko Mijajlović sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Objavljeni članci bave se temama kao što su COBISS XML (Tamara Butigan-Vučaj), konverzija TeX dokumenata u PDF fajlove (Aleksandar Pejović i Žarko Mijajlović), digitalizacijom fotografija iz ličnog fonda Nikole Tesle (Ivana Zorić), Srpskom virtuelnom opservatorijom (grupa autora), korišćenje laserskih tehnologija i tehnika digitalizacije u rekonstrukciji trodimenzionalnog izgleda objekata (dva rada) i nekoliko radova o digitalizaciji različitih kolekcija radova i dokumenata.

Iz priloženog se vidi da i ovaj broj Pregleda ima multidisciplinarni karakter i da zastupljeni radovi pokrivaju više oblasti digitalizacije, uz obostranu pokrivenost teorije i prakse digitalizacije, što je i najbolja preporuka za njegovo korišćenje.

03.12.2009. 14:11

IFLA 2009 - utisci


Ovogodišnji Svetski bibliotečko-informacioni kongres IFLA (WLIC IFLA) održan je u Milanu od 23. do 27. avgusta 2009. Skoro 4.000 registrovanih delegata i preko 500 osoba direktno uključenih u rad kongresa tokom tih pet dana upotpunili su sliku veoma uspešnog najvažnijeg godišnjeg skupa bibliotekara u svetu. Na završnoj ceremoniji kongresa odlazeća predsednica IFLA Klaudija Luks iz Nemačke ocenila je ovu konferenciju kao uspešnu, uprkos trenutnim ekonomskim teškoćama u svetu koje utiču i na rad IFLA.

IFLA konferencija se pokazala dostojna imena vodećeg stručnog skupa iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti za većinu kolega koji su se tu prvi put obreli. Sama IFLA skraćenica se tako i izgovara na svim jezicima sveta, bez obzira odakle dolazite ili kome pričate – svi će vas dobro razumeti o čemu govorite, jer je IFLA samo jedna. Ove godine iskusnije kolege su primetile da je IFLA „siromašnija“ nego obično, da izložbeni deo nema mnogo izlagača i da su štandovi relativno mali. Autor ovih redova je imao tu sreću da u julu ove godine bude i na ALA konferenciji u Čikagu, koja važi za najveću na svetu. Izložbeni deo ALA konferencije je nekoliko puta bio veći i blistaviji nego u Milanu. I broj od 4.000 delegata na IFLA sigurno bi bio daleko veći u uslovima od pre par godina, jer je sama pozicija i privlačnost Italije (budimo pošteni) dovoljan magnet za kolege iz Evrope i Severne Amerike (kojih je i najviše), ali i iz Afrike i sa Bliskog Istoka. Ali se trenutne okolnosti moraju uvažiti, pa i ne čudi što su se mnoge prezentacije na konferenciji, predavanja i neformalni razgovori doticali i teške situacije koja pogađa poslovanje biblioteka. Ostaje ipak i podatak da je ove godine iz Srbije na IFLA otišla delegacija od 18 kolega (iz Beograda, Pančeva i Čačka, nadam se da nikog nisam izostavio), što je najviše u dugom nizu godina, pa se to može posmatrati kao uspeh domaće struke.

Kada već govorimo o kolegama iz Srbije na IFLA 2009, koleginica Gordana Stokić-Simončić sa Filološkog fakulteta iz Beograda je 23. avgusta govorila o istorijatu starih manastirskih biblioteka na Kosovu i Metohiji, koleginica Vesna Injac iz NBS je imala izlaganje o projektu digitalne biblioteke romske literature u NBS, dok je moja malenkost, Bogdan Trifunović iz Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ Čačak, govorio o sprezi digitalizacije i istraživanja zavičajne istorije iz perspektive javne biblioteke. Pored toga su kolege iz Biblioteke grada Beograda imale i dva postera na poster sesiji, a Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ jedan. Opšti je utisak da su predstavljeni projekti naših biblioteka dobro primljeni u Milanu i propraćeni sa pažnjom od strane delegata. Verujemo da će uspostavljeni kontakti doneti koristi kako za budući rad, tako i za bolju povezanost srpskog bibliotekarstva sa međunarodnim krugovima.

Digitalizacija je, možemo slobodno reći, bila jedna od dominantnih tema ovogodišnjeg IFLA kongresa. Ako se pogleda program konferencije, kao i poster sesija, mogu se videti desetine izlaganja koje već u naslovu sadrže reč „digitalizacija“, „digitalno“ ili slično tome. Da li je ovaj trend u struci dugoročni odgovor na zahteve i potrebe vremena u kojem živimo – videćemo! Sa stanovišta profesionalaca koji se bave digitalnom zaštitom građe u svakodnevnom radu raduje nas da vidimo sve zastupljeniju temu digitalizacije na stručnim skupovima. Naglasili bi smo da je pored celodnevne radionice digitalizacije audio-vizuelne građe, o kojoj smo već govorili, bilo i nekoliko sesija koje su za temu imale upravo digitalizaciju ili digitalnu zaštitu. Pre svega tu mislimo na sesiju sekcije za Genealogiju i lokalnu istoriju (održana 27. avgusta), koja se održavala pod sloganom Opening up our cultural heritage through digitization and collaboration. Prisutne kolege imale su priliku da čuju veoma zanimljive prezentacije o različitim metodama očuvanja lokalne istorije ili kulturnog nasleđa kroz programe digitalizacije ili korišćenjem Web 2.0 tehnologija (od strane kolega iz SAD, Danske, Srbije i Kanade). Pored toga prisustvovali smo i odličnoj zajedničkoj sesiji sekcija Biblioteka za geografiju i mape, Naučnih i tehnoloških biblioteka i Divizije za specijalne biblioteke, pod nazivom Cultural heritage preserved: the role of digital maps, koja je održana 25. avgusta.

Još jednom bih želeo da izrazim zahvalnost svim kolegama koje su mi pružile podršku pre, za i posle IFLA konferencije, kao i prema institucijama koje su pomogle moj put i boravak u Milanu: Istituto centrale per il catalogo unico iz Rima, Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis", Zajednica Matičnih biblioteka Srbije i Grad Čačak.

03.09.2009. 13:44

Radionica AV digitalizacije


Zahvaljujući sekciji IFLA-e za Audiovizulenu građu i multimediju (AVMS), u saradnji sa Co-ordinating Council of Audiovisual Archive Association (CCAAA), u prostorijama Italijanske radio televizije (RAI) održana je 24. avgusta 2009. jednodnevna radionica za arhiviranje i digitalnu zaštitu video i zvučnog materijala, kojoj je prisustvovalo 50 učesnika 75. IFLA konferencije iz čitavog sveta.

Ova radionica bila je namenjena bibliotekarima zaposlenim u ustanovama gde rad na zaštiti i pristupu digitalizovanim arhivama audio-video građe nije primarna delatnost, ali kojima bi za budući rad koristilo poznavanje i primena osnovnih principa iz ove oblasti. Cilj radionice je bio da učesnici sutra mogu prepoznati najčešće tipove audio-vizuelne građe, da imaju osnovno znanje o čuvanju i korišćenju te građe, kao i da razumeju osnovne probleme u dugoročnoj zaštiti građe i obezbeđivanja korišćenja iste od strane korisnika. Učesnici su imali priliku da slušaju veoma zanimljiva predavanja o zaštiti, čuvanju, pristupu i digitalizaciji audio-vizuelne građe profesora Hauarda Besera sa Univerziteta Njujork, Lorena Boka iz Italijanske radio televizije i Pia Pelicarija iz organizacije Fonoteca (Švajcarska).

30.08.2009. 00:27

<< Prva < Prethodna [1 / 5] Sledeća > Poslednja >>

Kategorije

Novi tekstovi

  • No articles at the moment

Komentari

  • U ovom trenutku nema komentara

RSS


Gradska biblioteka Cacak on Facebook

Linkovi


Share/Save/Bookmark