Početna · Digitalna biblioteka

Digitalizovane knjige Siniše Paunovića


Centar za digitalizaciju Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis” okončao je digitalizaciju 17 knjiga zavičajnog autora, novinara i publiciste Siniše Paunovića (1903-1995). Siniša Paunović rođen je u Čačku, da bi nakon Prvog svetskog rata, i upisanih studija građevine u Beogradu, svoju karijeru novinara započeo i okončao radeći za beogradsku “Politiku”, baveći se najviše temama iz kulture. Godine 1933. diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu istoriju i književnost. Neizmerna energija Siniše Paunovića, koja ga je vodila ka radu do kraja života, ostavila je zaostavštinu od više hiljada objavljenih stranica knjiga, novinskih članaka, prikaza, hiljade pisama i fotografija sa najpoznatijim umetnicima SFRJ, kao i više neobjavljenih rukopisa, pored najveće kolekcije likovnih dela naivne umetnosti u bivšoj Jugoslaviji. Značajan deo ove zaostavštine postao je deo Legata Siniše Paunovića, koji je porodica poklonila Gradskoj biblioteci “Vladislav Petković Dis” 2002. godine, zajedno sa delom predmeta koji su pripadali Siniši Paunoviću. Tom prilikom Gradska biblioteka je ustanovila i sobu legata Siniše Paunovića, u kojoj se danas nalazi i Centar za digitalizaciju čačanske Biblioteke.

Sinisa Paunovic

Zbog prethodno rečenog prirodno smo upućeni na ličnost i stvaralaštvo čoveka čiju smo sobu legata “uzurpirali” za potrebe digitalizacije u čačanskoj Biblioteci, pa je digitalizacija dela Siniše Paunovića bila jedan od prioriteta u proteklom periodu. Centar za digitalizaciju upravo je okončao digitalizovanje 17 knjiga (monografskih publikacija) ovog svestranog autora, objavljenih između 1927. i 2006. godine, sa preko 3.000 stranica. U pitanju su sledeći naslovi, poređani prema redosledu unosa u “Digitalnu biblioteku”:

1) Priseni, 2003.
2) Iz kutova duše, 1927.
3) Crne priče 1959.
4) Na raskršću, 1932.
5) Pisci izbliza, 1958.
6) Manastir Nikolje, 1936.
7) Oni i mi, 1930.
8) Takmaci, 1931.
9) Pesnikove molitve, 1928.
10) Tragom njihovog detinjstva, 1959.
11) Srbija koje nema, 1971.
12) Krvava pravoslavna litija u Beogradu, 1937.
13) Bora Stanković i Branislav Nušić iza zavese, 1985.
14) Pusta zemlja, 1948.
15) Dobrica govori, 1980.
16) Drainac pesnik i boem, 1981.
17) Kad su letele kamilavke, 2006.

Sinisa Paunovic - Kad su letele kamilavke

Spisak svih digitalizovanih izdanja možete dobiti upitom u našoj Digitalnoj biblioteci, koristeći ime autora kao termin za pretraživanje i ograničavajući pretragu na knjige. Sve knjige dostupne su za pregledanje u punom koloru i stranice se slobodno mogu preuzimati, dok je podržana i pretraga u punom tekstu, što znači da se svi naslovi mogu pretraživati od korice do korice za traženi termin. Kako se može videti, među starijim naslovima (objavljenim između dva rata) preovladavaju knjige poezije i proze Siniše Paunovića, dok je u kasnijoj fazi objavljivao pretežno studije o pojedinim ličnostima naše književnosti (poput Drainca, Bore Stankovića, Branislava Nušića i drugih). Među digitalizovanim delima su i dva naslova u izdanju Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis”, objavljena nakon smrti autora: knjiga izabranih pesma “Priseni” (2003) i “Kad su letele kamilavke” (2006), osvrt i sećanje Siniše Paunovića na dane konkordatske krize u Kraljevini Jugoslaviji. Čitava kolekcija može poslužiti širokom krugu istraživača istorije i književnosti kao vredan izvor literature i izvora. Zahvaljujemo se porodici Paunović na podršci projektu digitalizacije i dozvoli da digitalne kopije dela Siniše Paunovića budu objavljene na internetu.

20.05.2010. 13:21

Zlatna knjiga deo Digitalne NBS


Zahvaljujući odličnoj saradnji Narodne biblioteke Srbije i Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka u januaru 2010. godine čuvena međuratna edicija dečje književnosti „Zlatna knjiga“ osvanula je na serveru NBS i postala jedna od najvećih digitalnih kolekcija koju je neka javna biblioteka priložila u Digitalnu NBS. Celokupna edicija (105 knjiga) digitalizovana je u Centru za digitalizaciju Biblioteke u Čačku i ona predstavlja deo legata Jovana Davidovića iz Zavičajnog odeljenja, osim 94. knjige iz edicije, koja je skenirana u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ iz Sombora, čime je digitalna kolekcija kompletirana. Digitalnu zbirku „Zlatna knjiga“ možete videti u okviru „Digitalne biblioteke“ na adresi http://www.cacak-dis.rs/dig_bibl/index.html, odnosno u Digitalnoj NBS na adresi http://digital.nb.rs/collection/gbca-zlatna-knjiga.

Ukupno je 16.683 stranica skenirano na uređajima Centra za digitalizaciju, radom Alesandra Vukajlovića, informatičara Centra, i Bobana Obradovića, vojnika na civilnom služenju roka u našoj ustanovi tokom 2008. i 2009. godine. Neophodni metapodaci dobijeni su zahvaljujući radu „Edicija Zlatna knjiga u legatu Jovana Davidovića“ višeg bibliotekara Olivere Nedeljković („Glas biblioteke“ 12/2005, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, 2006, str. 47-73), dok su u Centru struktura dokumenata, direktorijuma i njihova imena prilagođeni objavljivanju u Digitalnoj NBS. Knjige su skenirane u rezoluciji 300 dpi u crno-beloj paleti, osim za korice i one stranice knjiga na kojima su ilustracije u boji. Centar za digitalizaciju uradio je i proces optičkog prepoznavanja karaktera (OCR), što će u budućnosti omogućiti pretragu ove kolekcije u punom tekstu.

Jovan Davidović (1925-1977) bio je poliglota i knjigoljubac, rođen u selu Banjica nedaleko od Čačka. Legat od preko 2.400 knjiga Jovana Davidovića porodica je poklonila Gradskoj biblioteci Čačak 1979. godine i on čini sastavni deo fonda Zavičajnog odeljenja. Posebnu vrednost ovog legata daju stare i vredne publikacije, „a njenoj jedinstvenosti doprinose različita izdanja Svetog pisma i raritetna leksikografsko-lingvistička literatura na preko 90 jezika sveta“ (Olivera Nedeljković, „Edicija Zlatna knjiga u legatu Jovana Davidovića“, Glas biblioteke 12/2005, Čačak, 2006, 47-73 - http://www.cacak-dis.rs/elektronska_izdanja/Glas_biblioteke_12/olivera_nedeljkovic.html).

Ediciju „Zlatna knjiga“ uređivao je dramski pisac, pozorišni kritičar, novinar i prevodilac Živojin Bata Vukadinović (1902-1949), u početku i kao izdavač, da bi od 11. knjige iz edicije (1931) izdavač postao Geca Kon. Tokom svog izlaženja ova edicija važila je za najbolju kolekciju dečje literature, kako svojom sadržinom (prevodi, prerade i sažeci stranih dela, domaći naslovi za decu), tako i opremom (naročito su značajne ilustracije ruskog emigranta Vladimira Žedrinskog).

02.02.2010. 12:42

50.000 digitalizovanih stranica u našoj bazi


Centar za digitalizaciju Gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis" sa velikim zadovoljstvom saopštava da je naša baza podataka digitalizovanih dokumenata (koja se zove Dnevnik digitalizacije) danas, 23. oktobra 2009, ubeležila 50.000 skeniranih dokumenata. Kada kažemo skeniranih dokumenata mislimo na broj stranica građe koje su prošle kroz naše skenere. Svih 50.000 (i nešto) digitalnih dokumenata opisani su preko metapodataka u bazi, koja je pretraživa po više osnova. Digitalizovane dokumente čuvamo nezavisno od baze u više kopija i na više medijuma, kako bi smo obezbedili njihovo dugoročno čuvanje. Ovaj broj od 50.000 nije i ukupan broj jedinica kojima raspolažemo u digitalnoj formi, jer tu treba dodati elektronski rođene dokumente, jedinice digitalizovane u drugim ustanovama s kojima smo sarađivali (NBS na primer) i one do kojih smo došli u posed a nisu još obrađene, tako da krajnji broj treba uvećati za još nekoliko hiljada. Ali i ovako imamo razloga za malo slavlje i obeležavanje svojevrsnog jubileja.

Konkretna stranica, koju možete videti iznad, predstavlja 71. stranicu romana "Oni i mi" zavičajnog autora Siniše Paunovića (1903-1995), koji je objavljen u Beogradu 1930. godine. Biblioteka u Čačku dobila je na poklon legat Siniše Paunovića od porodice i pravo da slobodno raspolaže sa zaostavštinom sadržanom u legatu. Originalni digitalni dokument nastao je radom Epson 15000 GT skenera, u rezoluciji 300dpi i u 24 bita kolor paleti. Ime dokumenta u bazi je knj1543-0063.tif. U narednom periodu čitava knjiga biće postavljena u Digitalnu biblioteku, čime će postati slobodno dostupna svim korisnicima.

Inače bi smo želeli da dodamo da je u Centru u toku rad na prilagođavanju Dnevnika digitalizacije za korišćenje u drugim ustanovama zainteresovanim da počnu digitalizaciju, kao i pisanje detaljnog uputstva za njegovo korišćenje. Na taj način Centar za digitalizaciju i Gradska biblioteka Čačak žele da pruže mali doprinos u stvaranju digitalne biblioteke Srbije u budućnosti. Više informacija o tome sledi uskoro.

23.10.2009. 13:40

Prezentacija sa IFLA 2009


Objavljujemo da smo postavili online prezentaciju Bogdana Trifunovića, koja je prikazana na IFLA 2009 Svetskom bibliotečko-informacionom kongresu u Milanu. Prezentacija pod naslovom "Developing services for local history research through a digitization project: a public library case study" prikazana je u okviru sesije sekcije IFLA za genealogiju i lokalnu istoriju (Genealogy and Local History), koja je ove godine organizovana pod motom Opening Up Our Cultural Heritage Through Digitisation and Collaboration (Otvaranje naše kulturne baštine kroz digitalizaciju i saradnju).

Zainteresovane kolege i svi ostali mogu slobodno da preuzmu prezentaciju sa ove adrese http://www.cacak-dis.rs/dokumenti/digitalizacija/bogdan-ifla2009.ppt, dok ispod možete (kome veb čitač dozvoljava) da direktno otvorite online sve slajdove prezentacije postavljene na SlideShare servis.

08.10.2009. 13:47

Digitalizovan časopis "Glas biblioteke"


Danas je okončana važna dopuna Digitalne biblioteke Gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis", jer je digitalizovan "Glas biblioteke", stručni bibliotečki časopis čiji je izdavač Biblioteka u Čačku od 1988. godine. Zainteresovanim kolegama preporučujemo da posete adresu http://www.cacak-dis.rs/dig_bibl/index.html gde u okviru kolekcije časopisa mogu pronaći i ovo stručno glasilo, odnosno prvih deset brojeva koji su objavljeni između 1988. i 2003. godine. Svi članci su pretraživi u punom tekstu, pa korišćenje digitalnog "Glasa biblioteke" ne bi trebalo da bude problem. Napominjemo da na sajtu Gradske biblioteke Čačak postoji elektronska verzija brojeva od 2003. godine nadalje, gde se svi članci mogu slobodno preuzimati u pdf formatu.

Na stranicama Digitalne biblioteke o ovom časopisu možete pročitati neke osnovne podatke, pa ćemo ovde preuzeti celokupan objavljeni tekst:

Opis publikacije

Kolekcija časopisa "Glas biblioteke" sadrži prvih deset brojeva, objavljenih između 1988 i 2003. godine. Časopis je u tom periodu promenio tri urednika, Ljubomira Markovića, Radojka Nikolića i Mariju Orbović, zadržavši format (24 cm) i vizuelni identitet (dizajn korica Tomislav Lukić). Uredništvo časopisa uglavnom je bilo sastavljeno od radnika Biblioteke. Objavljeni tekstovi predstavljaju mešavinu stručnih radova iz bibliotečko-informacione delatnosti i tekstova koji se tiču istorije i kulture čačanskog kraja, što je i bilo najavljeno u uvodnom članku prvog broja, potpisanog od strane uredništva (videti sledeći pasus). Među objavljenim sveskama časopisa su i dva dvobroja, br. 2-3 za 1990. godinu i br. 7-8 za 1996, dok broj 5 iz 1993. godine čini kolekcija beseda pesnika Disovog proleća. Nakon 1997. godine javlja se pauza od pet godina u izlaženju "Glasa biblioteke", da bi časopis ponovo zaživeo 2003. godine od kada redovno izlazi jednom godišnje. Ova "nova" seriju, od broja 10 (2003) nadalje, objavljena je i u elektronskom obliku na veb sajtu Gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis".

"Obeležavajući 140 godina od osnivanja prvog čitališta u Čačku, a time i početak narodnog bibliotekarstva u čačanskom kraju, Gradska biblioteka u Čačku pokreće časopis „Glas biblioteke", koji će objavljivati priloge koji se tematski odnose prvenstveno na bibliotečku delatnost.

Časopis će redovno donositi priloge o stvaranju i razvoju bibliotečko-informativnog sistema u opštini Čačak, Srbiji, pa i Jugoslaviji, kao i tekstove o zapaženijim postignućima u radu razvijenijih biblioteka kod nas i u svetu. Uz to, pratiće i osvetljavati razvoj bibliotekarstva, štamparstva i knjižarstva u čačanskom kraju i povremeno predstavljati uglednije biblioteke iz drugih područja naše zemlje.

U „Glasu biblioteke" će se objavljivati i portreti najistaknutijih bibliotekara, darodavaca i ljubitelja knjiga i prikazivati knjižno blago u njihovim bibliotekama. Biće, takođe, obelodanjivane bibliografije istaknutijih stvaralaca, pre svega, iz čačanskog kraja, kao i bibliografije naslova o značajnijim istorijskim i kulturnim događajima iz prošlosti šireg zavičajnog podneblja.

Časopis će pokloniti pažnju prikazivanju naučnih, stručnih i literarnih dela čiji sadržaji obuhvataju i osvetljavaju prirodne i društvene osobenosti čačanskog kraja. Njegov letopis beležiće sve značajnije domete iz oblasti književnog stvaralaštva, bibliotečke delatnosti i ostalih kulturnih zbivanja u Čačku.
Stranice ovog časopisa prvenstveno će biti otvorene za radove autora koji se profesionalno bave bibliotečkom delatnošću, ali i za sve druge poklonike knjige. „Glas biblioteke" će izlaziti jednom godišnje, a njegov obim i tiraž zavisiće ponajviše od materijalnih mogućnosti. Ovaj, prvi, broj pojavljuje se na Dan bibliotekara Srbije.

Uredništvo"

Izvor: Uz prvi broj, u: Glas biblioteke: časopis za savremeno bibliotekarstvo, godina I, broj 1, Čačak, decembra 1988, str. 1-2.

22.09.2009. 14:14

<< Prva < Prethodna [1 / 4] Sledeća > Poslednja >>