Početna · Digitalizacija · O digitalizaciji - 1. deo

O digitalizaciji - 1. deo


Definicije digitalizacije

Digitalizacija se može definisati na mnogo načina. Duže definicije, koje se baziraju na tehničkim detaljima, glasile bi kao prenošenje nekog analognog materijala u digitalni oblik i organizovanje digitalizovane građe kroz kolekcije, koje se mogu pregledati i pretraživati od strane korisnika (Bogdan Trifunović, Glas biblioteke 14/2007, Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” Čačak, str. 28). Kraće i jednostavnije definicije nastoje da na jezgrovit način obuhvate suštinu digitalizacije, naglašavajući očuvanje, promociju i korišćenje digitalizovane građe u “virtuelnom” svetu digitalnih tehnologija. Najprostija i potpuno pogrešna objašnjenja definisala bi digitalizaciju kao skeniranje ili fotografisanje građe. Pomenute operacije su samo koraci u procesu digitalizacije, koji prethode ostalim: organizaciji digitalizovane građe u kolekcije, dodeljivanju meta-podataka svim jedinicama, izradi baze podataka na osnovu koje će kolekcije biti pretražive po više osnova (autoru, naslovu, ključnim rečima…), kao i izradi interfejsa preko kojeg će korisnici koristiti kolekcije.

Ciljevi

Primarni cilj procesa digitalizovanja pre svega bi trebao biti sadržan u očuvanju osetljivijih i vrednijih delova fonda. Usled intenzivnog korišćenja, starije publikacije, koje uglavnom biblioteke poseduju u jednom primerku, habaju se i nepovratno propadaju, što bibliotekare dovodi u tešku situaciju da korisnicima ograničavaju pristup takvoj vrsti građe. Digitalizacija treba upravo da reši takve probleme, gde bi se stvaranjem digitalnih kopija (na optičkim medijima, veb serverima, itd) korisnicima pružila mogućnost da dobiju makar neki pristup građi. Tu dolazimo i do drugog cilja, većoj dostupnosti digitalnih kolekcija korisnicima. Pojedini delovi fondova javnih biblioteka, poput zavičajnih, zatvorenog su tipa, što znači sa naglašenom arhivskom funkcijom, a njihova digitalizacija i internet prezentacija omoguđavaju otvorenost prema širem krugu korisnika (Aleksandra Vraneš, Glas biblioteke 14/2007, Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” Čačak, str. 10).

Ograničenja

Iako se digitalne tehnologije ne koriste dovoljno dugo da bi prošle test vremena što se tiče trajnosti i nepromenljivosti digitalnog zapisa, zbog raširenosti, niske cene koštanja, lake primene, teško da postoji druga alternativa (iako se u arhivistici i dalje insistira na mikrofilmovanju, ali to je već pitanje koje prevazilazi okvire ovog teksta). Sigurno je da nam na dugi rok niko ne bi garantovao trajnost kompakt diskova ili hard diskova kao nosača informacija, zbog čega je potrebno vršiti redovno pravljenje novih kopija (svakih pet godina, pa čak i na kraći rok). Još jedno od ograničenja, koje se često eksploatiše u diskusiji, predstavlja potreba za spoljnim uređajima da bi se digitalne kolekcije koristile. Iako je to tačno, sama suština digitalnih tehnologija podrazumeva korišćenje takvih uređaja, poput računara, pa u ovom slučaju govorimo o subjektivnom odnosu pojedinaca prema aktuelnim trendovima. Posebno poglavlje trebalo bi posvetiti autorskim pravima i lakoj mogućnosti njihovog kršenja. Autorska prava nisu jasno definisana i, što je važnije, ne poštuju se u velikom broju slučajeva, jer je naizgled najlakše skenirati neko delo i objaviti ga kao takvog na internetu. Intelektualna svojina predstavlja osnovu za podsticanje stvaralaštva, pa se programi digitalizacije moraju obavljati uz poštovanje svih autorskih i srodnih prava.

25.03.2008. 11:26


Gradska biblioteka Cacak on Facebook

Linkovi


Share/Save/Bookmark