Početna · Digitalizacija

Projekti digitalizacije u Srbiji 1


Ovaj tekst trebalo bi da bude uvod u seriju tekstova o projektima digitalizacije u Srbiji. Kada kažemo "u Srbiji" mislimo na one projekte koji vode ustanove iz Srbije, kao i na projekte koji se primarno tiču naučne i kulturne baštine Srbije. Želja nam je da podržimo razne inicijative i entuzijazam kod određenog broja kolega u Srbiji i svetu, koji su prepoznali digitalizaciju kao potrebu istraživačkog rada u modernoj nauci, sredstvo za očuvanje određenih segmenata nacionalne kulture i alat za prodor iste te kulture na globalnu scenu. Nećemo govoriti o najpoznatijem i najznačajnijem projektu ili programu, Digitalnoj NBS, jer smatramo da je to već dobro poznat i dokazan projekat, kome još jedna mala reklama nije potrebna. Uostalom, najbolji dokaz vrednosti Digitalne biblioteke NBS je Google Page Rank 10, koji je sajt NBS dobio ovih dana, kao jedan od par desetina na čitavom internetu. Sigurno je da je količina i kvalitet objavljene digitalizovane građe značajno doprinelo tom uspehu jednog sajta na srpskom jeziku. Nećemo govoriti i o našem projektu Digitalne biblioteke, jer je poseban deo ovog bloga posvećen tome, a i dovoljno se već reklamiramo :).

Entuzijazam je verovatno pokretačka snaga većine manjih projekata, koji će biti u našem centru pažnje. To je dokazano i na iskustvu Biblioteke u Čačku, kada se početkom 2006. godine bojažljivo razmišljalo o digitalizaciji, ali to vidimo i kod drugih projekata, kao što je u primeru kolege Tome Tasovca, o čijem će radu ovde biti reči (njegov intervju u novinama "Blic" pogledajte na adresi http://www.blic.rs/intervju.php?id=497). Kako entuzijazam nije dovoljan da nečija dobra inicijativa opstane na dugi rok, ne krijemo da želimo da pišemo o dobrim primerima primene digitalizacije u Srbiji, kako bi se podigla svest o tome i kako bi određeni projekti dobili institucionalnu podršku u državi. Samo tako vidimo budućnost ovih projekata, odnosno široku primenu rezultata digitalizacije u nauci i kulturi. Smatramo da će predloženi projekti pobuditi šire interesovanje i pružiti podsticaj i drugima za rad, jer se oseća da mnoge institucije žele da započnu rad u ovoj oblasti, ali nedovoljno poznavanje problematike ili nedostatak stručnih kadrova su najčešći problemi koji se na početku moraju savladati. Primeri kako su to drugi uradili ili započeli (bilo da su privatni projekti, bibliotečki ili akademskih ustanova) mogu da motivišu druge, ali i da pruže malu satisfakciju autorima projekata, jer bez njihovog znanja i želje za radom ne bi smo danas imali o čemu da diskutujemo.

Nadamo se da će predloženi tekstovi o domaćim primerima pobuditi nečije interesovanje, dok bi smo iskoristili priliku da pozovemo sve da svojim komentarima ukažu na moguće projekte koji bi bili interesantni da o njima ovde govorimo. Napominjemo da možemo samo govoriti o projektima koji su online i dostupni svima preko interneta.22.10.2009. 10:31

Skener slika


U nastavku naše serije tekstova o skenerima imamo zadovoljstvo da objavimo tekst Mirka Drmanca, našeg kolege iz Odeljenja časopisa i listova, koji se prevashodno bavi periodikom u Gradskoj biblioteci Čačak, ali istovremeno sarađuje na poslovima digitalizacije, naročito kada je u pitanju obrada audio-video građe. Za ovu priliku kolega Drmanac napisao je odličan tekst o skenerima koji se koriste u digitalizaciji slikovne građe, tj. o onim uređajima koji su od interesa za biblioteke i druge ustanove kulture. Rad pod naslovom "Skener slika" poslužiće svima kojima je potrebno bolje teorijsko upoznavanje sa tipovima skenera i načinima rada, njihovim istorijatom, pratećim softverom ili principima optičkog prepoznavanja karaktera (OCR), tako da ga svesrdno preporučujemo zainteresovanim kolegama na adresi http://www.cacak-dis.rs/dokumenti/digitalizacija/mirko-skeneri.pdf.

Kao delimičan uvid u sadržaj teksta "Skener slika" ovde objavljujemo i manji izvod, dok celokupni rad u pdf formatu preuzmite sa gornje adrese:

"СКЕНЕР СЛИКА

У сфери рачунарства, појам скенер (енг. scanner) има више значења. Појам скенера слика се односи на оптички улазни уређaј који омогућава да се цртеж, фотографија или штампани, односно рукописни текст претворе у код који одговарајући компјутерски програми могу да обраде, прикажу на екрану или одштампају. Скенирање слика (дигитализација слика) је поступак којим се слика (документ) претвара у облик погодан за пренос, обраду и чување у електронском формату. У свакодневној кућној или канцеларијској употреби могу се видети разне варијанте скенера:

  • - Ручни скенер (енг. Hendheld scanner) ради на принципу ручног превлачења уређаја преко скенираног објекта. Може да скенира равну површину ширине до 10 cm и то црно-белу, сиву скалу и колор. Резолуција је до 800 dpi (тачака по инчу, енг. dots per inch) и обично имају највише до 12 бита по боји. Намењен је скенирању мањих површина, сличица, односно логотипа. Ручни скенери су углавном монохроматски и били су у широј употреби током 90-тих година XX века, међутим иако је њихова популарност за скенирање докумената опала, употреба ручних 3D скенера је у даље велика у области индустријског дизајна, инжењеринга, инспекције и анализе, дигиталне производње као и у медицини. У уобичајеној употреби заступљени су углавном у облику баркод читача (енг. barcode reader). Јефтини су али дају најлошији квалитет репродукције. Међутим, крајем прве деценије XXI века појављују се ручни скенери специјализовани за скенирање фотографија који скенирају површину ширине А4 (210mm) са дубином скенирања од 24 бита. Код ових скенера је мобилност битна карактеристика и биће све популарнији у употреби пословних људи.

  • - Положени, десктоп скенер (енг. Flatbed scanner) је најчешћа врста скенера у кућној и пословној употреби због доброг односа цене и радних перформанси. Обично користи А4(210×297mm) или А3(297×420mm) формат папира и може да скенира у пуном колору. Резолуција положених скенера може да се креће до 5400 dpi и више углавном оперишу са 24-48 бита по боји што их чини најбољим за скенирање свих врста докуменaта.

  • - Пролазни скенер (енг. Sheetfed scanner) снима документ тако што се исти провлачи кроз њега. Телефакси су најједноставинији пример.

  • - Филмски скенер снима филмске материјале, позитиве или негативе, формата од 35 до 120 mm. Ти уређаји су специјално направљени за ову сврху. Он ради на принципу обртног носача који покреће слајдове испред сочива и оптичког сензора. Резолуција је, на 36 mm дужине филма 4000 линија, односно самог скенера максимално 2700 lpi (линија по инчу, енг. lines per inch). Квалитет скенираног слајда од 2700 lpi одговара квалитету скениране фотографије величине16x24cm помоћу обичног положеног скенера."

19.08.2009. 09:56

Digitalizacija i autorska prava


Sa zakašnjenjem smo primetili vest iz januara 2009. godine, koja stiže iz Holandije, a tiče se rešavanja problema odnosa autorskih prava i digitalizacije kulturne baštine. Svakome je jasno da je ovo sveprisutni problem, kako na svetskom nivou (setimo se namere Google da digitalizuje sve knjige najvećih biblioteka sveta i stvori jednu globalnu digitalnu biblioteku, što je upalilo alarm kod mnogih autora i izdavača u SAD i EU), tako i na lokalnom (i Srbija realno ima potrebu za regulativom ovog pitanja, nadamo se da će budući zakoni tretirati ovu oblast). U Holandiji je došlo, po mnogima, do ključnog sporazuma (i verovatno istorijskog, kako se često kaže): forum (udruženje) holandskih biblioteka FOBID i holandska asocijacija udruženja za zajedničko upravljanje intelektualnim i autorskim pravima VOI©E potpisali su opšti sporazum regulisanja autorskih i srodnih prava u projektima digitalizacije kulturne baštine Holandije. Suština sporazuma je da zastupljene biblioteke dobijaju dozvolu, pod određenim uslovima, od bukvalno svih nosilaca prava da digitalizuju njihove kolekcije i postave ih javno dostupnim za potrebe obrazovanja i istraživanja. Ovaj sporazum odnosi se na dela koja pripadaju holandskoj kulturnoj baštini i koja više nisu komercijalno dostupna. Biblioteke ne moraju da plate nosiocima prava sve dok digitalizovana dela pružaju pod određenim uslovima na korišćenje. U slučaju da digitalizovana dela budu postavljena dostupnim putem daljinskog pristupa ili preko interneta, u tom slučaju biblioteke moraju da plate za autorska prava. Ali u ovom slučaju ne mora se tragati za svim nosiocima prava prema zakonu, kojih može biti veoma veliki broj, već se sve reguliše preko Udruženja, čime se znatno skraćuje i uprošćava procedura. VOI©E će sa svoje strane uspostaviti "Centar za registraciju digitalizacije", gde će se prijavljivati projekti i donositi odluka o eventualnoj visini nadoknade za autorska prava.

Pojedinačni nosioci autorskih prava i dalje mogu da spreče da se dela digitalizuju i postave javno dostupnim, ukoliko to žele. U tom slučaju ustanova koja je digitalizovala delo mora da ga učini nedostupnim javnosti. Ali kako se kaže u zvaničnom saopštenju za medije, veoma malo nosilaca prava ima takve zahteve (što je slučaj i u Srbiji).

Veoma je značajno i to što je do ovog "proboja" došlo u Holandiji, zemlji-članici Evropske Unije, jer se očekuje da će i ostale članice EU vremenom manje-više prekopirati ovo rešenje, što bi regulisalo pitanje autorskih prava u čitavoj Evropi i snažno podstaklo digitalizaciju novijih naslova u mnogobrojnim projektima digitalizacije u Evropi, a pre svega u projektu Europeana, koji je do sada u sebe uključivao uglavnom dela nastala pre 20. veka.

31.07.2009. 12:52

Prezentacija sa ALA 2009


For colleagues interested in digitization among public libraries in Serbia, but couldn't manage to attend ALA 2009 preconference on July 10, 2009, here is the presentation "DIGITIZATION PROJECTS AMONG PUBLIC LIBRARIES IN SERBIA: PROBLEMS, OBSTACLES AND SUCCESS STORIES", presented by Bogdan Trifunovic, from the Public Library Cacak, Serbia. I hope you'll find it interesting, but also would like to hear comments from you, regardless if they are positive or negative.

Zainteresovane kolege i pojedinci sada mogu pogledati prezentaciju "DIGITIZATION PROJECTS AMONG PUBLIC LIBRARIES IN SERBIA: PROBLEMS, OBSTACLES AND SUCCESS STORIES", koju je Bogdan Trifunović održao na ALA 2009 pre-konferenciji "Digitization in Developing Countries". Primetićete da su dati dobri primeri iz prakse više javnih biblioteka u Srbiji (Valjevo, Ljubovija, Kraljevo, Kruševac, Šabac, Čačak), a izabrani su prema postojanju digitalizovane građe na internetu ili prema snalaženju u veoma nepovoljnim uslovima za razvijanje projekata digitalizacije, kada mnogo osnovnije stvari nedostaju većini biblioteka Srbije. Statistički podaci prikupljeni su zahvaljujući ljubaznim koleginicama iz NBS, Dragani Milunović i Tamari Butigan-Vučaj, koje su podelile s nama rezultate ankete iz 2008. godine, kao i na osnovu dva upitnika koja je Biblioteka Čačak sprovela u 2009. godini. Nadamo se vašim komentarima, bez obzira da li su pozitivni ili negativni.

LINK: http://www.cacak-dis.rs/dokumenti/digitalizacija/digitization-in-serbia.ppt

20.07.2009. 13:36

Digitalna Antologija srpske književnosti


Ovih dana značajnu medijsku pažnju privukao je projekat "Antologije srpske književnosti", odnosno njegovo zvanično pokretanje (vesti o tome možete pročitati ovde i ovde). U pitanju je zajednički projekat Učiteljskog fakulteta u Beogradu i Microsoft Razvojnog centra u Beogradu, u okviru aktivnosti programa „Partner u učenju“. Fakultet je odabrao više od 100 kapitalnih dela srpske književnosti (koja ne podležu autorskim pravima, dok su za ona dela koja podležu pribavljene dozvole), a samu digitalizaciju sproveo je Microsoft tim.

Pre svega želimo da čestitamo autorima projekta na inicijativi i ideji. Zastupljene autore i njihova dela moguće je na pregledan i jasan način pregledati, naslovi su klasifikovani prema književnim epohama (što je zgodno za učenike i obaveznu školsku lektiru), dok je uključena i pretraga po autoru, naslovu, književnom periodu i ključnim rečima (koja radi nezavisno od korišćenog pisma). Ono što privlači pažnju kod ovog projekta je način kako je digitalizacija knjiga urađena. Knjige su skenirane, a dobijene digitalne slike su najverovatnije "provučene" kroz neki softver za prepoznavanje karaktera (OCR). Tako dobijeni tekstualni fajlovi (sa osnovnim formatiranjem teksta, kao što su naslovi, podnaslovi i pasusi) sačuvani su u .docx formatu. U komentarima čitalaca na internetu može se primetiti kritika korišćenja ovog formata, što je standardni format Office 2007 programskog paketa. Odluka Microsoft-a da favorizuje svoju zadnju svitu kancelarijskog softvera na uštrb šire dostupnosti pomalo je diskutabilna, ali potpuno legitimna. Ono što vidimo kao problem je način kako digitalizovana knjiga izgleda krajnjem korisniku, ukoliko koristi neki drugi programski paket, kao što je veoma aktuelni OpenOffice 3.0. Formatiranje teksta u potpunosti je ispoštovano u Word 2007, ali njegov pandan iz OpenOffice, swriter, daje potpuno drugačiju sliku, u šta se možete uveriti na donjem primeru prikaza naslovne strane knjige "Antologija narodnih junačkih pesama" Vojislava Đurića.


Izgled naslovne strane "Antologije narodnih junačkih pesama" u Word 2007


Izgled naslovne strane "Antologije narodnih junačkih pesama" u swriter (OpenOffice)

Kao što se može primetiti iz ovog primera (koji je urađen na istom računaru), jedan od najvažnijih elemenata knjige, njen naslov, u Word-u se lepo prikazuje, dok je u programu swriter potpuno izgubio odlike formatiranja kao naslova dela, već se prikazuje kao linija teksta. Daljom analizom primetili smo da je u samom tekstu dela došlo do daljeg poremećaja u formatiranju pasusa, a takođe je uočljivo da su uvećana prva slova u reči na početku pojedinih pasusa prikazana kao latinična, mada je čitava knjiga pisana ćirilicom, i da se ne prikazuju slike u okviru stranica. I pored uočenih nedostataka, koji se mogu ignorisati u slučajevima da korisnici traže pre svega sadržaj digitalnih knjiga, a ne i njihov "izgled", završićemo zaključkom da ovaj projekat čini bogatijim našu digitalnu baštinu na internetu i da je neophodno da sličnih poduhvata bude što više, uz uzimanje u obzir ovog projekta i njegovih rezultata u određivanju strategije digitalizacije književnih dela.

27.05.2009. 12:38

<< Prva < Prethodna [1 / 7] Sledeća > Poslednja >>

Kategorije

Novi tekstovi

  • No articles at the moment

Komentari

  • U ovom trenutku nema komentara

RSS


Gradska biblioteka Cacak on Facebook

Linkovi


Share/Save/Bookmark