Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" Чачак

Мураками је заинтересовао целокупну светску јавност својом надреалном савременом прозом која се креће по најзамагљенијим ходницима људске душе. То је учинио и збирком седам прича „Мушкарци без жене“ насталом по угледу на истоимену збирку Ернеста Хемингвеја из 1927. године.

Ове приче су повезане темама усамљености и унутрашњих борби мушкараца од којих су жене одлазиле. У обичним ситуацијама стварају се необичне везе и за овог писца нема табуа, па се тако један глумац спријатељује са једним од жениних љубавника, један младић у љубавни однос повезује најбољег друга и своју девојку, док један доктор читавог живота држи своју љубав на дистанци. Прочитајте остатак текста »

Поетска књига „Ветар и дажд” Верољуба Вукашиновића проналази своје саговорнике у оним читаоцима који воле мелодију матерњег језика у везаном стиху и утврђеним песничким формама. У седам песничких циклуса (Цветна, У строгом облику, Оаза, Митке, Молебна пјенија, Трубље и Пријездин скок), са поетичким прозрењима пролошке (Радости моја) и епилошке песме (Ветар и дажд, за коју је добио Награду „Заплањски Орфеј”), везући за сваку годину живота по једну песму (укупно 58), Вукашиновић остаје одан темама патријархалне Србије која се гаси и лирског субјекта који не прихвата изазове савременог, више виртуелног света, у којем се „лајкују” сви морални суноврати, и који, свестан својих грехова, али не пристајући на модерно (оличено савременом лексиком), тражи пут ка духовном озарењу (религиозна лексика). Уз традиционалне песничке матрице, Вукашиновић опева и књижевне светионике (Сладоје, Прешерн, К. Радовић, Кавафи) и ликове као симболе унутрашњих олуја (Митке, Ленка), нудећи читаоцима и префињен лирски садржај и виртуозну песничку форму.

„Ретко који облик људског стваралаштва захтева тако темељно познавање деловања савременог човечанства као претпоставке сопственог рада у времену и простору у којем живимо, као што је енциклопедија. Стара и позната истина јесте да је готово немогуће створити нешто истонски ново и оригинално, без познавања традиције и свих оних питања и решења која су највећи умови постављали и решавали унутар одређених мисаоних и историјских координата. На трагу неумољивог времена које покушава да заборави, супротставили смо се речју на папиру, о делу и стваралаштву најуспешнијих појединаца Србије у првом издању енциклопедије Oxford’s Book Successful People of Serbia. Прочитајте остатак текста »

Марко Шелић Марчело, књижевник и музичар, представник је младе генерације аутора која је стасавала 90-их година 20. века у „кући на промаји“ и ширила један нови реторичан музички жанр, реп. У ту нову врсту поезије Марчело је ушао 1997. године албумом „De facto” нудећи публици поезију пуну оштрине, горчине и става. Након албума „De facto” уследила су још четири студијска албума: „Puzzle shock“, „Трећа страна медаље“, „Деца и сунце“ и „Напет шоу“. Осим „књигоалбума“ „Напет шоу“ овај аутор је објавио романе „Заједно сами“, „Малтерего – књига прва: Рубикова столица“ и збирку објављених новинских чланака под називом „О људима, псима и мишима“. Шелић је уредник едиције „Дилан Дог“ у издавачкој кући “Весели четвртак” која је највећи домаћи издавач стрипова. Освојио је Награду ТВ Метрополис, Попбоксову награду, Награду за најбољег младог стрип есејисту итд. Члан је Удружења књижевника Србије од 2011. године. Прочитајте остатак текста »

Међу знаменитим породицама које су оставиле дубок траг у српској културној прошлости, Настасијевићи из Горњег Милановца заузимају посебно место. Својим моралним интегритетом, општим образовањем и сталним усавршавањем, браћа Настасијевић и њихове сестре (прерано преминула Наталија, која је била тихи, али позудани породични ослонац, Даринка, историчар, и Славка, математичар) представљали су, чак и међу престоничким интелектуалцима, више изузетак него правило. Иако су и њихови уметнички путеви били испреплетани, сваки од четворице браће остварио је властити уметнички идентитет и препознатљиво дело. Наследивши смисао за лепо од предака који су се, према породичном предању, бавили кујунџијским и резбарским занатом, градитељством и иконописањем, и били надалеко чувени по музикалности, потомци Милице и Николе Настасијевића дали су непроцењив допринос уметности овог поднебља. Прочитајте остатак текста »

Мало је данас познато да су Каиро некада звали „Париз на Нилу“ или „Град сунца“. Мало је познато и да је у престоници Египта некада у пријатељству са Арапима живело око осамдесет хиљада Јевреја, који су након Суетске кризе 1956. године, кад се висока политика умешала у овај мравињак људских раса, протерани и расељени. Међу бегунцима нашла се и породица Фернанда Мајо, оца ауторке овог романа, која је имала само три године. Прва избегличка станица био је Париз, а када је Џулијана имала седамнаест година породица је отишла у Америку где она завршава студије уметности и права и запошљава се у индустрији забаве у којој заступа познате филмске звезде. После много година код ње се јавила   жеђ за прошлошћу и истраживањем судбине Јевреја у Египту. Открива невероватне детаље, једну затамљену стварност, па се роман може сматрати и аутобиографском књигом Џулијане Мајо.У роману који одсликава ову „романтичну пустињску раскрсницу светова“ за време ратне1941. године, помињу се многе историјске личности које активно учествују у догађајима, попут египатског краља Фарука, официра Анвара Садата који ће касније бити председник Египта, Хасана ел Бена, оснивача Муслиманске браће, али и млади краљ Петар Карађорђевић и други. Прочитајте остатак текста »

Роман „Дивљина“ је прича о сазревању, враћању на прави пут после бројних ломова, напора и изолације. Ауторка Шерил Стрејд пише у првом лицу, она је јунакиња која доживљава бродолом, тражи искупљење, поново воли себе и живот. Ова незаборавна и истинита исповест преведена је на 30 језика, Njujork Tajms ју је прогласио бестселером број један, а вишемесечно исцелитељско пешачење младе хероине Пацифичком крестом читаоца не оставља равнодушним. Шерил, која је после смрти мајке пошла у дивљину да погледа страх у очи, једноставно морате заволети.
Све је почело у Клиници Мејо. Смрт мајке у 45 години све погађа као гром из ведра неба.У очима деце мајка је била „монолитна и непобедива, чувар њиховог живота“. Двадесетдвогодишња Шерил је избачена из зглоба, чак смрт мајке доживљава као њену издају. Прочитајте остатак текста »

Дела савременог аутора Владимира Кецмановића изазивају велику пажњу како читалаца, тако и критичара. Аутентичан стил писања, кратак израз и оригиналан говор поднебља које аутор бира за тему, чине сваки његов роман лако препознатљивим и упечатљивим.

Најновији роман „Осама“ награђен је Андрићевом наградом. Прва асоцијација на наслов романа могла би бити усамљеност, отуђеност, чиме се роман у суштини завршава, али у средишту радње је прича о мешовитом браку и умишљеном Осами бин Ладену. Прочитајте остатак текста »

Верујем да су мачке духови који су накратко сишли на земљу, записао је Жил Верн. Ову његову увереност, љубав и фасцинацију четвороножним човековим пријатељима, делили су вековима и многи други уметници, покушавајући да у својим ликовним, филмским и другим остварењима овековече невероватан спој умиљатости и непокорности карактеристичан за ову животињу. И за бројне књижевнике, ова мала ремек-дела природе, представљала су много више од сажитеља и љубимца о коме треба водити бригу. Зато је, почев од светски познатог јунака бајке Мачак у чизмама, потом његовог рођака који нестаје и изненада се појављује у Кероловом роману Алиса у земљи чуда, преко мачака на страницама које су исписали По, Бароуз, Хемингвеј, Булгаков, Колет, Дорис Лесинг до оних јунака који преду, мјаучу или умиљавају се на страницама књижевних остварења Јована Јовановића Змаја, Бранка Ћопића, Александра Поповића, Душана Радовића, Радослава Петковића и других српских писаца, скоро немогуће побројати књижевна дела инспирисана мачјом елеганцијом и независношћу. Прочитајте остатак текста »

Књижевница Хедер Берч живи на јужној обали Флориде, где је смештена радња њеног романа „Трака боје лаванде“ и за који је, као и за све претходне објављене од 2012. године, добила похвале престижних америчких листова.

Од прве странице дела пред читаоцем се ређају слике које ауторка боји плаветнилом неба и мора, и зеленилом палминих листова на сланом поветарцу. У овако идилично окружење бескрајних плажа југа Флориде, главна јунакиња романа Адријен Картер, досељава се из хладног Чикага и после тешких дана развода брака, покушава да нађе топлину и преко потребни мир. Купујући стару викторијанску кућу на плажи, Адријен и не слути да је донела одлуку не само о томе где ће живети убудуће, него и којим ће правцем њен живот кренути. Прочитајте остатак текста »