Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" Čačak

Jedan od najpoznatijih savremenih portugalskih pisaca, Mario de Karvaljo, podario je čitalačkoj publici dela vrlo neobičnih naslova, među kojima su najpoznatija: „Zgode iz ulice prodavačice sardina“, „Da li biste bili dobri da mi kažete zašto“, „Bilo bi dobro da razmenimo mišljenje o toj temi“… Sva su prevedena na veliki broj svetskih jezika, i nagrađivana prestižnim književnim nagradama. Karvaljo je rođen u Lisabonu gde je i diplomirao pravo, hapšen zbog učešća u političkim nemirima, i posle boravka u Francuskoj i Švedskoj, vratio se u Portugal, da bi 1981. objavio svoju prvu knjigu, sa skoro četrdeset godina. Možda je i bogato životno iskustvo opredelilo teme dela, koja već naslovima privlače pažnju.

Svojim romanom „Fantazija za dva pukovnika i bazen“, čitaoca provodi kroz Portugaliju bogatu ružama, vinovom lozom i kvalitetnim vinom, nastanjenu toliko pričljivim ljudima, da se čini da cela zemlja bruji od “neprestanog blebetanja“… Isto toliko su puni potrebe za razgovorom, i sa sobom i sa drugima, tri glavna junaka dela: penzionisani pukovnici Bernardes i Lenkastre, i Emanuel Eloi, koga upoznajemo kao vozača starog i prašnjavog “renoa 4“ i šahovskog majstora.

Pukovnik Bernardes i njegova supruga koju naziva “baronicom“ iz strahopoštovanja i “za svaki slučaj“ (iako su, u svoje vreme, pukovi redova pred njim drhtali), nemaju decu, ali ni mnogo zajedničkih tema za razgovor. On spava sa puškom pod jastukom, sa svima razgovara kao da im komanduje i tako zadržava iluziju moći, i čudi se što baronica čita knjige. Tu naviku smatra beskorisnom, jer je sam zadnji roman pročitao pre trideset godina, služeći u kasarni u Angoli, i zahvaljujući tome što ga je neko zaboravio u vojničkoj prašini. Da bi se nečim zabavio, odlučuje da kopa bazen.

Porodicu pukovnika Lenkastrea, čine još i supruga i odrastao sin, sa čijim se načinom života (i obaveznim “pirsingom“), očeva vojnička strogost ne uklapa, i stalno su u sukobima. Da bi ih izbegli, odlučuju da prodaju svoje imanje i da se on i supruga odsele se u blizinu Bernardesovih, i zajedno uživaju u miru, na obali bazena.

Tu idiličnu zamisao prekida Emanuel, slučajnim ulaskom u njihove živote, dovodeći u pitanje vernost gospođe Bernardes, ali i zadajući mat na crnobeloj ploči i penzionerima, i njihovim vojničkim uspomenama… Ili se to možda nije ni desilo, osim u njihovoj mašti, jer su svi nezadovoljni stvarnim životom…

Ova satirična priča navodi čitaoca na razmišljanje o sopstvenom mestu u, ne tako vedroj, perspektivi savremenog načina života.

Dubravka Ilić

Neke knjige treba obavezno pročitati, jer nas čine boljim ljudima.  Takvo štivo je  „Kvadratura kruga“ novinara Branka Stankovića. Naslov knjige  ukazuje na prepoznatljivu tv emisiju koja se već deceniju prikazuje svake subote na Prvom programu RTS-a. Od više od hiljadu  priča, Stanković je izdvojio 18 ljudskih sudbina i likova.  Te priče  su  najdublje  dotakle  život, dobro i zlo.

S razlogom autor kaže: „Ako je zlo jedno od najvećih pokretačkih sila u svetu, dobro ga jedino može nadjačati neprestanim buđenjem  čoveka u ljudima i ljubavi koja je  svetionik koji nikada ne sme da se ugasi“.  Branko Stanković  ovim pričama budi tog čoveka, a  upaliće i neko zrno dobra u čitaocima. Ove priče su  lekcije  o  ljudskosti, ljubavi, grehu, veri, one uče, često i – leče. Ispisao ih je život, a Stenković ih snimio i objavio. Pročitajte ostatak teksta »

ŽARKO LAUŠEVIĆ – GODINA PROĐE,  DAN NIKAD

 „Šta lekari, psihijatri, mogu znati o zlu, krvi, strahu?  Jesu li doživeli takvo zlo, takav strah?  Oni porede, ono što vide u mojim očima, što čuju iz mojih usta sa onim što su čitali u knjigama.  Strah je nepostojanje vremena.  Strah je odsustvo bola.  Strah je  bez oblika. 

             Strah postoji pre i posle.  Između pre i posle je životinja.  Pre i posle si samo čovek.“

Ni roman, ni dnevnik, ni hronika, ni samo ispovest. Ovo duboko iskreno svedočenje predstavlja skidanje teškog omotača sa sopstvene duše, ogoljavanje najdublje intime, postavljanje pitanja o smislu postojanja, traženje utehe u mislima Dostojevskog. Na ružnu pozornicu života izvedeni su svi – društvo, sudije, tužioci, advokati, medicinski veštaci, pravosuđe, politika, prijatelji, porodica, kolege. I svi oni imaju udela u ličnoj i porodičnoj tragediji. Preispituju se iskazi, odanost, javno žigoše koristoljublje, lažna etika, lažni prijatelji, pristrasno i neobjektivno suđenje. Laušević ne opravdava sebe, on samo iz sveg grla pušta krik kojim ukazuje na nedostatak istine u procesu vođenom protiv njega. Zanemarivanje aspekta samoodbrane, svesno naglašeni umišljaj, lažni svedoci, falsifikovanje izjava i korumpiran Sudsko medicinski odbor streme najtežoj kazni -  proglasiti tragičnog branioca sopstvenog života hladnokrvnim ubicom.  Pročitajte ostatak teksta »

Pre nego što je izdavačka kuća Laguna objavila roman Tigrova žena Tee Obreht, prvenac američke  književnice rođene kao Tea Barjaktarević 1985. godine u Beogradu, do ovdašnje književne publike doprle su brojne vesti o izuzetnom uspehu ove mlade autorke.  Iščekivanje prvog srpskog izdanja Tigrove žene u prevodu Dubravke Srećković-Divković, nesumnjivo je podstakla vest da je Tea Obreht postala najmlađa dobitnica prestižne Orindž nagrade. Na uručenju ovog priznanja, koje se duže od deceniju i po dodeljuje književnicama iz celog sveta, istaknuto je da nas ova knjiga podseća kako lako možemo da potonemo u varvarstvo, ali da svedoči i o snazi i dubini ljudske ljubavi. Kao ostvarenje duboke slojevitosti, čudesne bajkovitosti i izuzetne originalnosti zasnovane na umeću književnice da srpske narodne priče pretvori u književno zlato, čitaocima su ovo delo u izdanju moćnog Random Housa preporučili eminentni kritičari The New York Timesa, The Sunday Timesa, Library Jorunala i brojnih drugih glasila, pa je on ubrzo preveden na 30 svetskih jezika. Pročitajte ostatak teksta »

Anči Min (1957), američka književnica kineskog porekla već je obogatila svetsku književnost bestselerima  poput romana „Poslednja kineska carica“, „Carica Orhideja“ i „Crvena azaleja“ koji su prevedeni na više od trideset jezika. Svojim korenima, a proživela je 27 godina u Kini u vreme Maove kulturne revolucije,  vratila se ponovo knjigom „Kuća velikog krova“ gde je opisala život i osudu književnice Perl Bak( 1892-1973), koja je o ovoj  dalekoistočnoj zemlji napisala najlepše stranice, a doživela je da bude prognana i osuđena kao najveći neprijatelj. Kao omladinka Anči Min  je 1971. godine i sama,  pod uticajem vlasti kojom je dirigovala madam Mao, osudila Perl Bak kao „američkog kulturnog imperijalistu“ čime joj je zabranjena viza i povratak u Kinu u delegaciji sa predsednikom Niksonom. Minova je u sedamnaestoj godini dopala radnog logora za prevaspitavanje i  odatle se spasla zahvaljujući svom proleterskom izgledu koji je poslužio u reklamne svrhe. Emigrirala je  u Čikago i  tek 1996. godine do ruku joj je došla knjiga „Dobra zemlja“ Perl Bak. Pročitajte ostatak teksta »

Kubanska spisateljica Daina Ćavijano jedna je od najplodnijih savremenih autora svoje generacije. Njen stil pisanja nema gotovo nikakve sličnosti ni sa jednim delom latinoameričke ili kubanske književnosti, a ta originalnost je postignuta veštim i usaglašenim kombinovanjem realističnih i na istorijskim činjenicama zasnovanih elemenata sa mitologijom, parapsihologijom i mistikom.

Radnja romana Ostrvo večnih ljubavi se odigrava na više lokacija što dodatno doprinosi dinamičnosti i složenosti celokupne priče. Mlada Kubanka, Sesilija, vodi usamljenički život u Majamiju sve do trenutka kada upoznaje tajanstvenu i neobičnu staricu Amaliju u jednom baru u „Maloj Havani“. Amalija otpočinje svoju priču koja obuhvata i prati sudbine tri različite i naizgled nepovezive porodične loze iz Kine, Afrike i Španije. Sesilijina zanesenost staričinom pričom iz prošlosti vraća je na isto mesto, u lokalni bar, svake večeri. Istovremeno, njen novinarski poziv nameće istraživanje o prokletoj kući koja se javlja kao priviđenje po tačno utvrđenom vremenskom obrascu, na datume koji su obeležili kubansku istoriju. Pročitajte ostatak teksta »